Šta se krije iza visokih restoranskih cena? Na ove stvari malo ko obraća pažnju, a to vam naplate
Pre korone, samo u SAD je bilo više od milion restorana, ali je sada dobar deo stavio ključ u bravu...
Odlazak u restoran je u nekim zemljama, možda, ritual, deo svakodnevice, ali je zapravo luksuz. To je posebno primetno ako poredimo cene na Balkanu i u EU ili SAD, gde su mnogo "jače".
Teme za vas
Čime to hranimo bebe? Kupovna hrana za najmlađe loše deklarisana i prepuna šećera, soli, aditiva
I ove godine bez masovnih slavlja i svadbi: Termini u restoranima rezervisani, parovi kao na iglama
Ipak, većina zaboravlja da, kada naruči jelo u restoranu, ne plaća samo upotrebljene namirnice niti ono što je dobila na tanjiru, u smislu količine. Postoji mnogo "skrivenih troškova", kojih niste svesni.
Trenutno je situacija u vezi sa koronom poremetila rad restorana, i ljudi ih slabije posećuju, ali je recimo pre krize - samo u Americi bilo više od milion restorana, koje je godišnje posećivalo više od 200 miliona ljudi.
Osim hrane koju neminovno plaćate, restoran vam naplaćuje i samu uslugu (pravljenje/donošenje), zatim pranje sudova nakon što ste završili s jelom, prostor, ambijent, muziku.
Ponekad je manje važno šta ste dobili za ručak ili večeru, odnosno, restoran zadržava pravo da povisi cenu usluge jer vam je pružio "prijatan osećaj". Što je restoran više osrednji, to su cene niže, bez obzira na kvalitet hrane.
To je ono što zovemo "emocionalna vezanost" za neki objekat/predmet. Kada izađete iz nekog restorana, ne pamtite samo šta ste jeli, koliko je bilo ukusno i obim porcije, već i ambijent, ljubaznost, muziku koja vas je možda inspirisala.
Zato nema poente porediti utrošak za spremanje hrane kod kuće, sa cenama u restoranu. Kao što je pomenuto, ne treba gledati isključivo na namirnice/kvalitet/količinu, već imajte u vidu da morate sami da spremate obrok (utrošite trud i vreme), a onda da postavite sto, operete sudove...
Sve su to postupci koje vam restoran "naplati", a da ih niste svesni. Ali, zato i ne idete na takva mesta svaki dan, već samo kad vam je gušt.
Takođe, što je bolja "postava" u restoranu (kuvari, spretnost konobara itd), veće su šanse da cene budu "jake". Sasvim je legitimno da ekspert za kuvanje, s nagradama i karijerom, podigne cenu svoje usluge na račun znanja i umeća.
(Telegraf Biznis/B.Đ.)