Kad je berza prestala da bude "sloboda" ili zašto nema nove IPO na našoj, a Mask sklanja Tviter
Ključni problem naše zemlje već dve decenije je nedostatak finansijskog materijala, nedostatak broja kvalitetnih investicionih alternativa, akcija...
Berza predstavlja situaciju privrednih prilika, rekao bi svaki broker. Našu pak, zaobilaze kako političari tako i javna preduzeća a nije da ih nisu videli na tržištu kapitala.
Nadali su se brokeri da će Komercijalnu banku videti na Beogradskoj berzi, što nije bila nerealna situacija, naročito što znamo da je njen kupac, NLB, odavno kotiran na Londonskoj.
Teme za vas
Direktor Beogradske berze: Nadamo se novim IPO, a Telekom jako, jako dugo želimo na berzi
Telekom za maj sprema evroobveznice, prva emisija 500 miliona evra
O tome smo pitali i prvog čoveka te banke.
Druga nada je Telekom Srbija, a direktor Beogradske berze je baš za Telegraf Biznis otkrio kako dugo želi to preduzeće da vidi na našem tržištu kapitala.
- Telekom je posebna priča. Mi Telekom već dugi niz godina, jako, jako želimo na berzi - rekao nam je tada Siniša Krneta.
Možda je pomak ka tome najava da će to preduzeće biti prva domaća kompanija koja će polovinom godine početi da izdaje evroobveznice i da će prva emisija na EU berzi biti vredna 500 miliona evra.
Dakle nije ni bežanje, ali nije ni po svaku cenu.
"Kao mesto koje predstavlja esenciju tržišnih odnosa, na berzi nije moguće uspostaviti sistem subvencija i prikazati rekordan priliv stranih ulaganja. Tačnije, favorizovanje jednih tržišnih učesnika (po pravilu onih jačih) vodi vremenom do urušavanja ovog tržišta koje može funkcionisati samo ako postoji fer tržišna utakmica zasnovana na poštovanju prava najslabijih igrača", napisao je Nenad Gujaničić za Telegraf Biznis.
Ništa manje važna funkcija berze nije ni u obezbeđivanju transparentnosti poslovanja. Premda bi većina javnih preduzeća transformisanih u korporacije i dalje poslovala pod kontrolom države kao većinskog vlasnika, ovo bi stvorilo priličnu nelagodu kod direktora i članova uprave usled prevelikog broja očiju uprtih u ključne poslovne odluke kompanije.
Iako je svima jasno da manjinski akcionari ne bi mogli značajnije uticati na poslovnu politiku ovih preduzeća, razotkrivanje načina njihovog poslovanja više je nego dovoljno za formiranje animoziteta prema tržištu kapitala.
Međutim, u svetlu najave Telekoma dolaze vesti i iz sveta kako inovator i milijarder Ilon Mask želi da kupi Tviter i da od njega napravi privatnu kompaniju, u prevodu, da ga skloni za berze.
Zanimljivo će biti gledati da jednu kompaniju koja je trenutno u vlasništvu toliko investitora i koja ima uticaj na tržište, gledati u drugačijem modelu.
Ili što bi se reklo ovih dana: "Nekada je lansiranje na berzi značilo slobodu za kompaniju, sada je povlačanje sa iste zapravo sloboda".
Naša berza nažalost nije popularna među građanima. Borimo se sa finansijskom nepismenoću. S druge strane, ključni problem naše zemlje već dve decenije je nedostatak finansijskog materijala, nedostatak broja kvalitetnih investicionih alternativa, akcija, obveznica, hartija od vrednosti koje bi privukle pažnjju i građana i profesionalnih investitora upravo u tom smeru da se motiviše država i privatni sektor da finansiranje svog rasta i razvoja obave prikupljajući kapital na tržištu i trgujući upravo na berzi.
Šta vi mislite? Pišite nam u komentarima.
(V.B.)