Otišao iz Hrvatske u potrazi za boljim životom, završio kao beskućnik: Alen je sada inspiracija mnogima

Dok većina ljudi mašta o odlasku iz zemlje kao o početku boljeg života, za Alena Bobinca selidba iz Hrvatske u Irsku bila je pravi pakao. Umesto posla, dočekao ga je ulica. Umesto krova nad glavom - šator u parku. Umesto hrane - konzerva i dva evra u džepu. Ipak, ovaj momak sa jednog hrvatskog ostrva nije poklekao - već preokrenuo svoj pad u uspeh koji danas inspiriše ceo Dablin.

Jedan kofer, jedan šator i nula sigurnosti

Teme za vas

Alen je odrastao u siromaštvu, sa samo jednim roditeljem i bratom blizancem. Na ostrvu s kojeg dolazi, prilike nisu postojale – samo san da jednog dana ode i pokuša negde drugo. Kada su skupili dovoljno da bar jedan od njih krene, izbor je pao na njega.

U Dablin je stigao u oktobru 2015. godine - bez smeštaja, bez posla i bez ikoga koga poznaje. Imao je samo kofer i šator. Danima je lutao ulicama, delio svoju radnu biografiju, koja tada gotovo da ništa nije sadržala, i pokušavao da nađe bilo kakav posao. Prvih mesec dana proveo je spavajući u parku Stiven Grin – sam, gladan, sa manje od dva evra dnevno.

Preživeo je zahvaljujući narodnoj kuhinji

Spas je stigao kada je otkrio narodnu kuhinju. Znao je da više neće ići na spavanje gladan. Postepeno je pronašao i druge servise za beskućnike – mesta gde može da se okupa, zatraži pomoć, obrati se kao čovek. Prvu zaradu - 50 evra - stekao je berući voće. Tih 50 evra nije zadržao za sebe, već ih je iskoristio da dovede brata u Irsku.

Zaposlio se kao pomoćni radnik u kuhinji. I dalje je spavao na ulici, ali je radio. I tada je upoznao čoveka koji će mu promeniti život - Obrija Mekartija, tada društvenog aktivistu, danas senatora. Mekarti mu je pružio ruku, a Alen je, iako isprva sumnjičav, prihvatio pomoć. Tako je konačno dobio mesto u tranzicionom smeštaju – programu za ljude koji pokažu volju za radom i učenjem.

Od ulice do dva mastera - i sopstvenog kafića

Samo nedelju dana po izlasku s ulice, Alen je upisao studije. Radio je, učio, ulagao. Godine truda su se isplatile – završio je dva master programa, a danas, zajedno s bratom, vodi kafić u Dublinu koji nije običan lokal – već socijalni centar za beskućnike i ljude u nevolji.

Njihov kafić nudi topli obrok, prostor za druženje, organizuje humanitarne buvljake, muzičke večeri, događaje – sve s ciljem da ljudi poput njih ponovo stanu na noge.

Za svoj rad dobili su i zvanično priznanje gradonačelnika Dablina, a Alen danas ponosno govori o Irskoj kao o zemlji koja mu je dala šansu kakvu kod kuće nikada nije imao.

– Ovde sam dobio sve ono što nikada nisam imao u Hrvatskoj - priliku. Čak ni o beskućništvu ne mogu reći ništa loše. To je bio moj put, moj test. I sve dobro što imam danas, rodilo se iz toga. U Dublinu vam je sve dostupno, osim krova nad glavom - ali i to možete rešiti, ako ne odustanete – kaže Alen Bobinac.

Njegova priča je više od inspiracije. Ona je lekcija - da i u najmračnijem trenutku može da se rodi novi život.

(Telegraf Biznis/Dnevno)