Mit koji se širi internetom - "Američki bankari finasirali dolazak nacista na vlast 1929": Ovo je prava ISTINA

Često se u javnosti može čuti tvrdnja da su američke banke finansirale dolazak Adolfa Hitlera na vlast. Iako zvuči zavodljivo i uklapa se u narativ o velikim međunarodnim zaverama, istina je nešto drugačija – američki kapital nikada nije direktno finansirao Hitlera niti njegovu partiju, već Vajmarsku Nemačku pre njega.

Krediti Vajmarskoj Nemačkoj, a ne Hitleru

Teme za vas

Nakon Prvog svetskog rata, nemačka ekonomija bila je opterećena ratnim reparacijama i hiperinflacijom. Kako bi se stabilizovala situacija u Evropi, uveden je Dawsov plan 1924. i kasnije Jungov plan 1929. godine, kroz koje su američke i britanske banke plasirale ogromne zajmove Vajmarskoj republici. Taj novac je korišćen da se ekonomija podigne na noge, a ne da se finansira radikalna politika. Dakle, indirektno je taj kapital imao uticaja na širi kontekst u kojem je Hitler kasnije došao na vlast, ali ne i na finansiranje samog nacističkog pokreta.

Ko je zaista finansirao Hitlera?

Kada je reč o finansiranju Nacionalsocijalističke partije (NSDAP), izvori su bili pretežno domaći – nemački industrijalci, krupni privrednici i konzervativno-nacionalistički krugovi. Među onima koji su podržavali naciste nalazili su se predstavnici velikih kompanija kao što su Krupp, Thyssen i IG Farben, kao i brojni manji privrednici i bogati pojedinci. Pored toga, značajan deo prihoda dolazio je od članarina i donacija simpatizera.

Ključni trenutak – „Februarski sastanak“ 1933.

Jedan od najvažnijih događaja desio se 20. februara 1933. godine u Berlinu, kada je Hitler, tada već kancelar, okupio vodeće nemačke industrijalce. Na tom tajnom sastanku, pledžovane su desetine miliona rajhsmaraka za finansiranje izborne kampanje NSDAP-a za izbore u martu 1933. godine. Upravo ovaj događaj mnogi istoričari označavaju kao prelomni trenutak u kome je nacistički pokret dobio odlučujuću finansijsku podršku domaće elite.

Dakle, američke banke nisu bile te koje su Hitlera dovele na vlast. Njihov kapital je ulazio u Nemačku mnogo ranije, kako bi se stabilizovala posleratna ekonomija. Pravu finansijsku injekciju Hitleru su dali nemački industrijalci i nacionalistički krugovi, naročito tokom februarskog sastanka 1933. To jasno pokazuje da je uspon nacista bio pre svega rezultat domaćih političkih i ekonomskih interesa, a ne međunarodne zavere.

(Telegraf Biznis)