Migitko je Rus koji je izabrao Beograd da napravi biznis budućnosti: "Danas štreberi vladaju svetom"
*Smatram da Beograd i Srbija imaju baš puno talenata, pogotovo u oblasti tehnologija *Ovo je grad gde možete da stvarate i radite s najboljim stručnjacima *Sada je biti gejmer postalo prihvatljivo zanimanje, to su danas zaista i zanimanja budućnosti
Alex Migitko rođen je u Rusiji, ali već šest godina živi i radi u Srbiji. Zavoleo je igrice davno, znanje IT obogatio je blokčejn tehnologijom, a iako je izbačen s fakulteta, nastavio je da radi u oblasti koju voli.
Danas, Migtitko u Beogradu ima svoju firmu, i to u industriji koja je najbrže rastuća na svetu.
U intervjuu za Telegraf Biznis govori o počecima, zašto je izabrao Beograd, kako je danas biti gejmer i gde vidi kolege iz Srbije.
- Sve je počelo tokom KOVID epidemije i „lockdowna“. Gledao sam seriju „Stranger things“ i u prvoj epizodi klinci su igrali jednu od popularnih „role play“ igara (igre uloga). Jedan od likova je pričao o tome koliko mu je trebalo vremena da pripremi samu igru i u tom trenutku sam počeo da razmišljam kako bismo mogli uz pomoć novih tehnologija poput veštačke inteligencije da pomognemo u rešavanju takvih problema, odnosno da skratimo vreme pripreme za igru.
I tu je krenula saradnja s IBM-om i IBM Garage, inovativnim modelom kojim se inovacije stavljaju u središte poslovanja klijenata, bez obzira na njihovu veličinu.
Takođe, igranje svih vrsta igara tokom ove epidemije je poraslo što je i očekivano. U jednom trenutku ljudi su se našli u svoja četiri zida i tražili su načine kako da „pobegnu“ od svih izazova koje je epidemija pred njih postavila i želeli su da se zabave.
Imate primere gde su cele porodice počele da igraju različite igrice uključujući i table role play games (igre uloga koje se igraju na tabli) gde se porodica okuplja oko stola i zajedno se druže i zabavljaju, otkrivaju nove svetove.
U SAD-u je gejming publika narasla na 28 miliona ljudi od marta 2020. godine s rastom od 28% u mobilnom gejmingu, dok recimo gejming publika u Velikoj Britaniji dostiže 8,6 miliona, s porastom od 50 odsto u mobilnom gejmingu.
Naš start up se zove Flamel.ai i u timu sam ja, nekoliko mojih kolega i ekipa iz Beograda koja se bavi veštačkom inteligencijom – Easy2know, priča Alex Migitko za Telegraf Biznis.
- Na čemu se zasniva vaša tehnologija, možete li da nam je približite?
- Pre svega u pitanju je veštačka inteligencija, i to niz tehnologija namenjenih za rad sa tekstom. Kao primer, koristili smo GPT-2, model OpenAI, koji je treniran na 8 miliona web strana koji pomaže sa predikcijom naredne reči u zavisnosti od prethodnog teksta.
Na primer, zajedno s timom iz IBM-a smo razvili za samo sedam nedelja, minimalno održivi proizvod (Minimum Vailable Product -MVP) - na IBM Cloudu i upotrebom IBM-ovog rešenja za veštačku inteligenciju IBM Watson, koji mogu koristiti igrači i moderatori igara za pripremu za igricu, skratilo se vreme potrebno za pripremu.
MVP te aplikacije koju razvijamo pokreće IBM Cloud koristeći IBM Watson Machine Learning i IBM Watson Natural Language Understanding tehnologija, koje sa unapred učitanim inventivnim elementima igre stvaraju kreativnije, bogatije i fleksibilnije igračko iskustvo za nove i postojeće igrače.
Aplikacija dopunjava doživljaj igranja uživo, a igrači i koordinatori još uvek imaju potpunu kontrolu.
Koordinatori mogu da odluče u kojoj meri žele da iskoriste aplikaciju i AI funkcije dok igraju igru.
- Koliko je teško biti inovativan u svetu igara?
- To je, uglavnom, jako zahvalna industrija za inovacije. Brzo se razvije, zahteva nove ideje i rešenja, i dosta firmi je otvoreno za eksperimente.
U ovom projektu koristili smo AI da obogatimo i optimizujemo doživljaj igre uloga na tabli. Obično koordinatorima igre je potrebno mnogo vremena za pripremu igre, a mi smo uspeli da napravimo rešenje zasnovano na veštačkoj inteligenciji (AI) koje može da pomogne igračima da ubrzaju vreme priprema za do 75%, i da zadrže 100% zabave.
Zamislite ovu aplikaciju koju mi radimo kao svog AI prijatelja. Ako ste koordinator igre, pomoću ove aplikacije možete da osmislite priču, identifikujete likove, podešavanja, izazove i još mnogo toga.
Možete da koristite AI funkcionalnosti za trenutno stvaranje elemenata kao što su likovi koji nisu igrači, teme, mape ili priče prilagođene deci. Na ovaj način igra postaje fleksibilnija i brža i otvara mnogo kreativnih mogućnosti.
Na ovaj način se zaista optimizuje korisničko iskustvo za igre uloga na tabli, što ima i ogromne implikacije na ovu kategoriju zabave, za koju se očekuje da će porasti na 22.417,3 miliona dolara do 2023.
Ovakvu vrstu aplikacija možete koristiti u raznim vrstama igara i za različite svrhe.
- Zašto ste odabrali baš Beograd kao centralno mesto za projekat
- Smatram da Beograd i Srbija imaju baš puno talenata, pogotovo u oblasti tehnologija. Ovo je grad gde možete da stvarate i radite s najboljim stručnjacima.
Ljudi su veoma otvoreni za saradnju, za razgovor i odgovor - što puno znači u ovakvoj vrsti projekata.
- Pitam vas to i zbog činjenice da Srbija prilično konkurentna kada je reč o toj industriji i da imamo gejming kompaniju koja je osvojila svet, da li planirate nešto slično?
- Imamo dosta kompanija koje rade u ovoj industriji, ali to ne znači da nema prostora i za druge kompanije. Ja mislim da je konkurencija uvek dobra stvar, ali poput konkurencije postoji i saradnja.
Plus, ovo šta mi radimo rekao bih nije direktna konkurencija firmama koje spominjete, da li je to dobro ili loše - videćemo. (smeh)
Međutim, treba znati da je gejming publika ogromna, iskustava i želje koje takva publika traži su isto tako velika, tako da zaista koliko god inovacija donesete one će zasigurno naći svoje mesto pod suncem.
I kao što sam rekao, ja verujem u partnerstva.
- Industrija igara je naročito u vreme korone dobila zamah, šta je to značilo za vas konkretno?
- Mi smo to osetili možda i više nego neki drugi jer mi smo pokušavali da unapredimo iskustvo za igrice na tabli - što znači da se ona igra uživo. Međutim, zbog pandemije svi su morali da pristanu na činjenicu da ipak moramo da sve radimo online, ali na kraju su svi u timu bili mnogo otvoreniji prema takvom pristupu kao što mi nudili.
Tu smo se povezali sa inženjerima, developerima iz IBM-a koji su bili u Češkoj, Engleskoj, Nemačkoj, … i potpuno smo na daljinu „remote“ odradili projekat.
Projekat je imao tri ključne komponente: Design Thinking radionicu, Architecture Consultancy i MVP Build-Up, uključujući dizajn, razvoj i istraživanje mašinskog učenja. Tokom Design Thinking radionice tim se usaglasio sa poslovnom prilikom, preoblikovao se prema ključnim krajnjim korisnicima, identifikovao ključne ponavljajuće probleme i definisao pokretanje prvog eksperimenta na tržištu - MVP.
- Da li ste vi imali podršku i od koga kada je reč o razvoju samog proizvoda
- Imali smo veliku podršku od strane IBM-a, kao što sam već spomenuo radili smo zajedno i moram da kažem da se IBM tim potrudio više nego što sam ja uopšte očekivao, i uložili su u projekat više nego samo tehničko iskustvo i razvojnu snagu. Nedostajalo nam je samo da se fizički vidimo, s timom izvan Srbije, odemo na piće nakon posla, ali to ćemo nadoknaditi posle epidemije.
Osim toga, tokom radionice je generisano više od 20 ideja koje mogu da se sprovedu u delo.
- Kakav je vaš plan, hoćete li dalje da razvijate projekat ili prelazite na sledeći
- Nastavljamo sa radom na ovom projektu, razvijamo MVP dalje i naravno ne potpuno onako kao što smo planirali na početku - mislim da se to skoro nikada ne dešava u svetu startup-ova. Paralelno radim i na drugim projektima, a pokušavam da pomognem i različitim startup-ovima iz regiona kako znam i umem u razvoju njihovih projekata.
Takođe, okrenuti smo i razvoju na području ljudskih potencijala (HR), jer elemente iz igara, gamification možete koristiti i za osnaživanje timova, pronalaženje talenata, saradnju, stvaranje inovacija u HR domenu.
- Kako je biti gejmer u današnje vreme, da li je to zaista zanimanje budućnosti, i da li je dovoljno samo voleti igrice ili je ipak potrebno nešto mnogo više na putu ka uspehu
- Sada je biti gejmer postalo prihvatljivo zanimanje, to su danas zaista i zanimanja budućnosti. Ranije se na gejmere gledalo kao, kako da kažem, na „štrebere“. Pre kada ste se bavili tehnologijom bili ste na neki način čudak, a danas je jasno da su tehnologija i inovacije pokretač razvoja.
Danas „štreberi“ vladaju svetom (smeh).
Naravno, nije dovoljno samo igrati – kada ti je gejming zanimanje, igraš na drugačiji način, gledaš mehaniku, pristup, greške i inovacije, igrica za tebe nije samo igrica već i iskustvo.
Razmišljaš kako elemente iz igrica i iskustva možeš da pretočiš u druge sfere, kako možeš da pomogneš kao developer u rešavanju nekih problema koristeći tehnologiju, kao recimo rešavanje problema u veza sa klimatskim promenama, kako da pomogneš svojim iskustvom mlađim kolegama…
(Telegraf Biznis)