Znate li koja je najgora stvar koju možete da uzmete u banci i koja će vas najskuplje koštati?
Gotovo svaka dvadeseta kartica ima prpoblem sa izmirivanjem obaveza, a pozajmice po tekućem računu svuda predstavljaju najskuplju vrstu pozajmice
Posle dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu, sledeći najskuplji bankarski proizvod su kreditne kartice.
Poslednji podaci Narodne banke Srbije kažu da je prosečna kamatna stopa na dug po kreditnim karticama, prema podacima za april 2021. godine, iznosila je 21,9 odsto na godišnjem nivou.
Predstavlja jedan od skupljih vidova zaduživanja. Učešće prekoračenja po tekućem računu i kreditnih kartica u ukupnom stanju kredita stanovništvu iznosi samo 3,6 procenata.
Od ukupno oko 5,6 miliona korisnika tekućih računa, gotovo petina ima kreditnu karticu. Prema statistici Udruženja banka Srbije, krajem maja bilo je ukupno 1.261.105 kreditnih kartica u opticaju, koje koristi 997.962 klijenta banaka.
Iznos odobrenog limita je 90.820 dinara, a korišćeni deo novca je 29.665 dinara. Gotovo svaka dvadeseta kartica ima prpoblem sa izmirivanjem obaveza i zabaleženo je kašnjenje u otplati dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu, sledeći najskuplji bankarski proizvod su kreditne kartice.
Minus je svuda najskuplji
Pozajmice po tekućem računu svuda predstavljaju najskuplju vrstu pozajmice, pre svega, zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja neizvesni, rečeno je ranije u NBS.
Napominju da to, ipak, ne znači da građani ne treba da koriste tu vrstu pozajmice, već da odluku o korišćenju donose imajući u vidu koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit.
Takođe, ističu da zbog dužeg roka i niže kamatne stope građani u Srbiji mnogo više koriste gotovinske kredite i kredite za refinansiranje postojećih obaveza, kupovinu trajnih dobara i drugo, nego pozajmice po tekućem računu.
Prema podacima centralne banke, u periodu od januara 2014. do juna 2020. godine prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja stanovništvu smanjena je za 4,7 odsto, to jest sa 33,6 odsto na 28,9 odsto.
(Telegraf Biznis)