Bio je najbolji u svom poslu: Precizno i posvećeno u smrt je poslao 600 ljudi i postao najčuveniji dželat UK

Dželati vekovima nose na svojim plećima najmračniji deo pravde, izvršenje smrtnih kazni. Ozloglašeni, ali i neophodni, živeli su na marginama društva, izdvojeni od ostalih ljudi, a opet u službi vlasti. Njihova uloga nije bila samo da završe život osuđenog, već i da personifikuju moć države, pretvarajući kaznu u javni čin opomene. Upravo takav položaj i sudbina obeležili su i život jednog od najpoznatijih dželata Velike Britanije.

Albert Pjerpoint bio je najpoznatiji britanski dželat prve polovine 20. veka, čija je profesionalna karijera bila morbidna i kontroverzna a koju je Albert izvršavao sa matematičkom preciznošću. Kao vodeći dželat ("Chief Executioner") Ujedinjenog Kraljevstva od 1932. do 1956. godine, on je lično izvršio oko 600 smrtnih kazni, uključujući i 226 ratnih zločinaca posle Drugog svetskog rata. Njegov posao je bio plaćen po izvršenju, ne mesečno, sa taksama koje su se razlikovale u zavisnosti od jurisdikcije.

Teme za vas

Porodična tradicija

Albert je rođen 1905. godine u gradu Klejtonu u Engleskog. Njegov otac Henri je bio dželat od 1901 do 1910. a mlada porodica je živela teško. Henri je tokom života menjao niz poslova – bio je šegrt u mesari, pravio drvene klompe i radio kao nosač u lokalnom mlinu. Međutim, svi ti poslovi trajali su kratko, pa porodica nikada nije imala stabilan izvor prihoda. Povremeni angažmani jedva su pokrivali osnovne potrebe, a finansijsku situaciju dodatno je pogoršavala Henrijeva sklonost ka alkoholu.

Od 1901. godine njegovo ime se našlo na zvaničnoj listi dželata. To zanimanje nije donosilo stalnu zaradu – plaćao se samo svaki pojedinačni čin vešanja, bez godišnje plate ili penzije. Za Henrija je to bio posao iz nužde, a ne iz izbora, način da preživi u vremenu kada su siromaštvo i nesigurni poslovi bili svakodnevica.

Albertov stric Tomas Pjerpoint se takođe bavio ovom mučnom profesijom i kasnije bio ključna figura u razvoju karijere svog sinovca.

Albert Pjerpoint je počeo da radi kao pomoćnik dželata u septebru 1932. godine, a već u decembu te godine bio je asistent svom stricu. Njegov zadatak nije bio samo da izvede smrt; morao je da vodi računa o "kraćem putovanju" osobe osuđene na smrt – matematički precizno određivanje dužine pada da bi se cilj postigao: lomljenje vrata umesto davljenja ili predugog vešanja. Profesionalizam, tišina i poštovanje bile su ključne komponente njegovog pristupa. Njegove zabeleške beleže visinu, težinu i obim vrata osuđenog i precizno proračunatu udaljenost pada – sve radi "što humanijeg" završetka.

Tokom ostatka tridesetih godina, Albert je radio u prodavnici mešovite robe i povremeno obavljao posao pomoćnika dželata. Najčešće je sarađivao sa svojim ujakom Tomom, od koga je mnogo naučio o tom mračnom, ali strogo uređenom poslu. Posebno ga je impresionirao Tomov profesionalan pristup - dostojanstven i diskretan, bez suvišnih reči i dramatike. Pjerpoint je od strica zapamtio i jedno pravilo koje je često ponavljao: "Ako to ne možeš da uradiš bez viskija, bolje nemoj da radis". Taj savet je postao njegova lična smernica u poslu koji je zahtevao hladnu glavu i čelične živce.

On je često govorio o svojoj profesiji u izrazima koji odišu dubokim moralnim konfliktom. Jedan od njegovih poznatih citata glasi:

- Kažu da vešanje deluje kao sredstvo odvraćanja od zločina. Ne mogu da se složim s tim. Ubistava je bilo otkako postoji svet, i tražićemo načine da ih sprečimo sve do njegovog kraja. Da smrt zaista odvraća ljude od zločina, ja bih to verovatno znao. Ja sam taj koji ih je poslednji gledao - mladiće i devojke, radnike, bake. Uvek me iznova iznenađivala hrabrost s kojom su koračali u nepoznato. Smrt ih tada nije uplašila, niti ih je zaustavila u trenutku kada su činili delo zbog kojeg su osuđeni. Svi ti muškarci i žene koje sam pratio do poslednjeg daha uverili su me da onim što sam radio nisam sprečio nijedno ubistvo - rekao je.

Pristup profesiji

Albert Pjerpoint pristupao je svojoj profesiji sa gotovo naučnom preciznošću, tretirajući egzekuciju kao ritual u kojem su detaljna priprema i tehnika ključni. Njegova radionica u  bila je puna beležnicama sa matematičkim formulama, pažljivo kalibrisanim konopcima i mesinganim šublerom za merenje vrata osuđenika. Svaki element imao je morao biti posebno pripremljen za optimalni učinak. Posebni konopci koje je koristio su se pre upotrebe rastezali 24 sata i premazivali pčelinjim voskom da bi smanjli trenje,  čvor je uvek postavljan na istu poziciju iza levog uha, a vrata na kojima bi oseđenik stajao Albert je testiran tačno sedam puta pre egzekucije. Njegova metoda, poznata kao "tabela poslova", uzimala je u obzir težinu, visinu i telesnu konstituciju osuđenika. Njegova posvećenost i preciznost je dovodila do 98,9 odsto trenutne smrti, daleko iznad međunarodnog proseka.

Albert je bio poznat i po svojoj rutini pre svake egzekucije koja je uključivala kontrolisano disanje, uzdržavanje od alkohola i teške hrane.

I pored tehničke savršenosti, posao je imao dubok psihološki uticaj na Pjerpointa. Njegova strategija mentalnog preživljavanja bila je strogo podeljen život na, kako je govorio, tri sobe - soba za egzekuciju, njegov pab i dom. Ove "sobe" su funkcionisale kao različite sfere sa sopstvenim pravilima i osobinama. U prostoriji za egzekuciju bio je hladno profesionalan, u pabu veseli domaćin, a kod kuće jednostavno muž i baštovan. Ipak, unutar ove strukture, senke njegovog posla provirivale su kroz snove o porodicama osuđenika i sećanja na trenutke kada je video lice mladića sa očima koje su podsećale na ona negovog oca koji je pogubljen istog dana.

Ritualna pedantnost u pripremi i obavljanju egzekucija služila mu je kao način da kontroliše haos smrti, ali nije mogla potpuno izolovati njegovu psihološku ranjivost, što pokazuje koliko je posao koji je obavljao bio i tehnički zahtev, i duboko emotivno opterećujući.

Zarada

Albert nije primao stalnu platu. Plata se određivala po izvršenja. Kao pomoćnik dželata 1930-ih, dobijao je fiksni iznos  oko £1 11 šilinga što je oko 100 funti u današnjem novcu. Kao glavni dželat primanja su bila veća - pojedini izvori navode £15 po vešanju, što bi danas bilo ekvivalentno nekih 1.200 u današnjem novcu.

- Zapisao sam javno… da mi je moj posao svetinja. Ta svetost mora biti najvidljivija u času smrti. Osuđeni zatvorenik je poveren meni, nakon što su donesene odluke koje ne mogu promeniti. On je čovek, ona je žena, za koje crkva kaže da i dalje zaslužuju neku milost. Najviša milost koju im mogu pružiti jeste da im dam i očuvam njihovo dostojanstvo u umiranju i smrti. Blagost mora ostati - napisao je Albert u svojoj biografiji.

Nasleđe

Albert Pjerpoint je ostavio dubok trag u istoriji Velike Britanije kao dželat koji je sebe video ne samo kao izvršitelja smrti, već i kao čoveka zaduženog da čuva dostojanstvo u ljudskost ljudi koje je ispratio u smrt.

Njegova profesija je bila brutalna, precizna i morbidna u svakom smislu, ali je Pjerpoint insistirao na dostojanstvu, efikasnosti i posebno na smanjenju patnje u smrti.

Albertove beleške i lična zapažanja pomogla su pravnicima i naučnicima sa Kembridž Univerziteta u istraživanjima efikasnosti smrtne kazne kao načina da se populacija odvati od zločina, što je išlo u prilog aboliciji ove prakse.

Među njegovim beleškama nalazile su se i molitve koje je Albert sam pisao.

- Gospode, podari mir onima koje sam ti poslao, i podari razumevanje onima koji nastavljaju ovaj posao - glasila je jedna njegova molitva iz 1956. godine.

(Telegraf Biznis)