Poznat tačan rok za vlasnike splavova: Ili će da ispune sve ove uslove, ili se sklanjaju sa Save

Foto: Shutterstock

Plutajući objekti, popularni splavovi na obalama reka trebalo bi potpuno da se urede i da se privedu nameni, u suprotnom, moraće da se uklone. Kako je potvrđeno za Telegraf Biznis, vlasnici splavova imaju dve godine da svoje objekte preurede. 

Teme za vas

To je predviđeno novim planom o postavljanju plutajućih objekata, koji je usvojila Skupština Grada Beograda a kojim su definisane zone, namena i njihov izgled. Određeno je gde smeju da se nalaze, koje zone će im biti zabranjene i koliko visoki i široki će moći da budu. Treba istaći i da to ne podrazumeva da svi budu identični. 

Taj akt je samo prvi korak u raščišćavanju džungle splavova na rekama, rečeno je za naš portal.

- Vlasnici splavova imaće rok od dve godine da ispune niz novih uslova. Ukoliko se u roku dve godine ne prilagode, po isteku, moraće da se uklone - rekao je za Telegraf Biznis Marko Stojčić, glavni gradski urbanista. 

Ovim planom su definisane zone gde je moguće, odnosno gde nije moguće postavljati plutajuće objekte. Definisane su i zone gde je uslovno moguće postavljanje takvih objekata. Na primer, ako je u blizini nekog vodnog objekta, potrebna je i dozvola JКP „Beogradski vodovod i kanalizacija”. Zone za postavljanje plutajućih objekata u većoj meri se podudaraju sa već postojećim zaposednutim zonama u svim delovima grada, ukazao je Stojčić.

– Novina je da su odvojene zone po nameni. Više nije moguće da plutajući objekti različite namene budu u istoj zoni. Na primer na Savskom keju, koji je u blizini stambenih zgrada, više neće biti moguće postavljati noćne klubove i slične objekte koji proizvode buku. Taj prostor će biti rezervisan samo za restorane – precizirao je gradski urbanista.

On je dodao da je od sada u zonama koje su u okviru kulturno-istorijskih celina regulisana visina plutajućih objekata.

Splavovi na reci / Foto: Shutterstock

– Takođe, svaki objekat na vodi će proći i arhitektonsku kontrolu koja mora biti u skladu sa propisima i zonom u kojoj se nalazi, a koju će verifikovati Кomisija za planove Skupštine grada. Vlasnici tih objekata imaju rok od dve godine da namenu, visinu, arhitektonski izgled, međusobno udaljenje od drugog objekta, kao i protivpožarne uslove usklade sa novim propisima – kazao je Stojčić.

Oko 300 plutajućih objekata

Na takozvanom vodnom zemljištu mogu se postaviti plutajući objekti za javne svrhe (ponton za manifestacije, prevoz putnika, sale), za privredne svrhe (ugostiteljski i prodajni objekti), za sport i razonodu (splav kućice i pontoni za sport i razonodu) i privezišta za čamce. Grad, prema nekim procenama, ima oko 200 kilometara obale.

Kako su rekli u Sekretarijatu za privredu, na prostoru Save od Ušća pa do Mosta na Adi sa desne strane i od Ušća pa do Ulice dr Ivana Ribara sa leve strane reke i na Dunavu od Ade Huje do Keja oslobođenja u Zemunu (Klub restoran „Radecki”), prema izveštaju „Beogradvoda” iz 2019. godine, ima 320 plutajućih objekata.

Iz gradskog Sekretarijata za Telegraf Biznis, naveli su da oni ne mogu da se registruju kao stambeni objkeat, iako to mnogi često krše. 

Ko ne čisti oko splava – 100.000 dinara

Korisnici splavova obavezni su da ih održavaju u ispravnom i urednom stanju, da redovno uklanjaju nanose i otpatke oko i između splava i obale, da održavaju odgovarajuću dubinu pri svakom vodostaju, da izvore svetlosti na njima postave tako da svojim položajem ne ugrožavaju bezbednost plovidbe… U slučaju da ovo ne poštuju, predviđena je kazna od 100.000 dinara.

(V.B.)