Sme li prekovremeni rad da bude neplaćen: U Aziji i dalje "kultura 996", a kako rade zapadnjaci?
Čuveni kineski tajkun Džek Ma, osnivač Alibabe, jednom prilikom je rekao da je za svakoga "blagoslov" da bude deo tzv. 996 radne kulture, u kojoj ljudi rade od 9 do 21 sat, šest dana nedeljno.
Možda Kinezi sami po sebi i ne bi želeli da budu toliko vredni, ali ih sistem tera na to. Konkurencija je velika, a posebno su ugrožene one grupe gde su plate manje ili uslovi rada diskutabilni.
Recimo, od 2016. do 2021. godine zabeležen je 131 slučaj pobude dostavljača hrane. Da li je to malo ili mnogo (za Kinu), procenite sami. Kako god, možemo reći da je "šteta odavno učinjena" i da je teško vratiti se na staro, mada kineske vlasti upozoravaju da je 996 kultura rada - suštinski ilegalna.
U zajedničkom saopštenju, objavljenom juče, najviši sud u Kini i Ministarstvo rada ustanovili su 10 sudskih odluka, povezanih sa radnim sporovima, a mnogi uključuju radnike prisiljene da rade prekovremeno.
Napominje se da slučajevi pokrivaju razne scenarije, u raznim sektorima, od tehnologije i medija do građevine. Koja je jedna stvar koja ih spaja? To što su poslodavci izgubili na sudu.
"Pravno gledano, radnici imaju pravo na odgovarajuću naknadu i vreme odmora ili praznike. Poštovanje radnog vremena (ustanovljenog na nacionalnom planu) je obaveza poslodavaca", navodi se i dodaje da će se "razviti dalje smernice za rešavanje budućih sporova vezanih za rad".
Sme li prekovremeni rad da bude neplaćen?
Prema kineskom Zakonu o radu, standardno dnevno radno vreme traje osam sati, sa maksimalnih 44 sata nedeljno. Svaki radni sat, van ovog okvira, zahteva novčanu nadoknadu. Ali, to nije bila praksa.
U mnogim najvećim firmama u zemlji - posebno u naprednom tehnološkom sektoru - zaposleni često rade daleko duže i nemaju uvek nadoknadu. Osim toga, rad od 9 do 21 koji obuhvata maltene ceo dan, podrazumeva neredovne obroke (npr. jedenje za kompjuterom), nezdrave životne navike, umor, stres.
Godinama su "gunđali" oko svojih surovih rasporeda, a neki su čak pokušali da uzvrate. Recimo, 2019. je grupa programera pokrenula kampanju na platformi za deljenje kodova Github, stavljajući na crnu listu startapove koji su preopteretili osoblje korišćenjem njihovog otvorenog koda.
Ipak, iscrpljujuća kultura 996 se nastavila, a vlada je zauzela ležeran pristup.
Istovremeno se kompanije, zbog inicijative vlade o "zajedničkom prosperitetu" svih građana, sada bave dobrotvornim radom, te tako Alibaba planira da ove napore države i predsednika Si Ðinpinga podrži sa 15,5 milijardi dolara.
Kompanija je najavila da će do 2025. godine uložiti "zapanjujuću sumu novca" u te svrhe, pri čemu je kao prioritetne ciljeve navela: inovacije u tehnologiji, ekonomski razvoj, "visokokvalitetnu zaposlenost", podršku ranjivim grupama stanovništva i osnivanje posebnog razvojnog fonda.
Kako je na Zapadu?
Na drugoj strani planete takođe ima ovakvih situacija, posebno otkako je nastupio masovni rad od kuće u 2020, ali ipak manje nego na Istoku. Naime, neki zaposleni su možda radili i do tri sata duže tokom karantina, ali su neki drugi "hvatali krive linije".
Ovih dana na TikTok-u možete videti neke zanimljive video snimke o tome kako se zaposleni sada teže vraćaju na posao, odnosno uklapaju u stare navike.
Tu su šaljivi snimci o tome kako su "zaboravili" da više ne rade od svoje kuće, te da ne smeju da podižu noge na sto ili pregledavaju modne sajtove i šopinguju onlajn tokom radnog vremena.
U zapadnim zemljama i dalje dominira radno vreme od 9 do 17 sati, uz neka odstupanja, mada se sve više govori o fleksibilnom radnom vremenu, radu na daljinu kao trajnom rešenju ili hibridnom načinu rada. To znači da radnici dolaze na posao dva do tri dana nedeljno.
Davanje veće fleksibilnosti radnicima ostaje mera koju mahom primenjuju zapadnjačke kompanije, pre svega tehnološke, kao što su Fejsbuk, Gugl, Tviter.
Zapravo, i sami poslodavci i direktori smatraju da radnik može biti uspešan i produktivan sa bilo kog udaljenog mesta, o čemu je nedavno pričao i Mark Beniof, CEO Salesforce-a, koji je 2020. proglašen za direktora godine. Dakle, firme direktno podržavaju ležerniju radnu kulturu, dok neke banke ostaju striktnije po tom pitanju.
@emilybruthReply to @iamjoegioia I'm glad you brung it up cuz I've been dying to talk about it for a f*ckin hot minute😅 #burnout #cc #40hourweek #fyp #workload♬ original sound - Emily Ballesteros
Ostaje pitanje da li je radno vreme od 9 do 17 sati zaista prevaziđeno? Dilemu vam možda razreši video snimak (iznad) s TikTok-a ili će vas, barem, slatko nasmejati.
Video: Ugostitelji izdržali pandemiju zahvaljujući ovom rešenju: Partner koji nam je pomogao da opstanemo
(Telegraf Biznis)
Video: Vučić na otvaranju deonice Moravskog koridora: "Ovo je najbolji put u Srbiji, pišemo istoriju"
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Лео
Зашто би ме интересовало како раде радници у Кини и широм света?! Интересује ме да ли је код нас законом обавезно плаћање прековремених сати и колико сати?
Podelite komentar
Миле
А у Србији све тигар до тигра...радно време нам и не треба јер смо водећи у региону...
Podelite komentar
Zile
Niko ne radi što voli, nego sto mora.
Podelite komentar