Saša je 30 godina u Silicijumskoj dolini i radi u kompaniji iz snova: "U top 5 firmi je i srpska"

"Mi koji se susrećemo po američkim i evropskim kompanijama oduvek znamo: naši ljudi su genijalni i naše ideje su na svetskom nivou. Sada je vreme da to i dokažemo sa našim startapima, u našoj zemlji, a uskoro i sa našim kapitalom. Uspeh jednog će da izgradi put za još pedeset u sledećih 5 godina", kaže za naš portal Sasha Ostojić.

Kada bi Saša imao vremena da govori o tome šta sve danas radi, trajalo bi dugo. Pokušali smo da  sumiramo njegovo decenijsko iskustvo kroz kompaniju u kojoj je danas partner, a to je svetski gigant, fond Playground. Njihove kancelarije su kancelarije budućnosti, a takve nemaju ni Gugl niti Epl.

Saša je tokom karijere u Silicijumskoj dolini radio na razvoju modernih tehnoloških inovacija, početku veštačke inteligencije, razvoju startapa od nule ali ima iskustvo i u razvoju autnonomnih vozila.

Danas, postaje aktivniji i u Srbiji, pomaže razvoju naših startapa i njihovom putu do kapitala. Upravo je učestvovao i u jednoj investiciji, a za koju je vest obišla dobar deo planete.

U eksluzivnom intervjuu za Telegraf Biznis, Sasha Ostojić govori i svojoj karijeri, receptu za uspeh, gde grešimo, ali i u čemu smo najbolji. 

Takođe, otkriva nam kojih je to 5 kompanija najboljih u svetu, i da li ima prostora i za neku iz Srbije.

• Gde se srpske startap kompanije uopšte nalaze na svetskoj mapi? Koje su naše glavne prednosti?

- Naša prednost su genijalni ljudi, njihove ideje i samopouzdanje. Te karakteristike su nas postavile na vodeće pozicije u vodećim kompanijama u svetu. Školski sistem u Srbiji proizvodi nesrazmerno kvalitetne stručnjake, kao što sportski sistem proizvodi nesrazmerno kvalitetne košarkase, tenisere, odbojkaše, vaterpoliste, itd.

Koliko god je nesrazmeran nivo kvaliteta, toliko je i nesrazmeran nedostatak srpskih startapa na svetskoj mapi. Ima nekoliko ohrabrujućih izuzetaka poput kompanija Frame, Nordeus ili HTEC, ali s obzirom na potencijal, trebalo bi da budem u stanju da bez razmišljanja navedem trideset vrhunskih startapa, a ne tri.

• Kažu da je ova godina prilično važna za srpsku startap scenu, da li im možete u tome pomoći? U čemu je vaša uloga kada je reč o dijalogu i saradnji vlade i startap scene?

- Ovo me podseća na moje stare dobre dane u kompaniji Nvidia kada bih svakog januara stao pred celi softverski tim (nekoliko hiljada inžnjera) i rekao: “Ovo je najvažnija godina za naše korisnike”. Ideja je bila da podsetim sve zaposlene da sve što radimo, radimo za naše korisnike, svakog dana, svake godine.

Slično tome, svaki dan, svake godine je važan za srpsku startap scenu. Taj mentalitet, intenzivnost, predanost i energija su potrebni da bismo se izborili za našu poziciju na svetskoj startup sceni.

• Šta je konkretno vaš deo posla u tome?

- U tom pogledu, moj lični doprinos je sledeći:

1) aktivno pomaganje startapima kroz savetovanje i povezivanje sa potencijalnim investitorima, kupcima, svetskim stručnjacima i slično,

2) ulaganje ličnog kapitala u naše startape,

3) savetovanje Vlade oko AI strategije i osnivanja AI instituta,

4) učestvovanje u Serbian Entrepreneurs koji je osnovao Tihomir Bajić sa ciljem da promoviše i podržava globalni srpski startup ekosistem.

Iskreno, uprkos svim ovim aktivnostima, ne mogu reći da sam dovoljno upoznat, niti uključen u dijalog Vlade i startap scene. Ako je Vlada voljna da pomogne i podstakne naše startape, nadam se da će to biti u vidu poreskih olakšica, finansijske podrške, pristupa računskim centrima, stručnoj obuci, promociji u svetu, itd.

Izrael je fantastičan primer gde država aktivno podstiče startape upravo na taj način.

• Upravo, prvi put je jedan veći evropski fond uložio u srpski startap, kompaniju Anari. Možete li uopšte da dočarate značaj te investicije?

- Investicija u Anari jeste značajna s obzirom na kvalitet i reputaciju investitora, na čelu sa jednim od najvećih i najuglednijih evropskih fondova, Earlybird Ventures.

Međutim, prema mom mišljenju, ono sto je višetstruko značajnije i najpozitivnije u ovoj priči jeste vrhunski tim i vrhunska tehnologija koja je privukla tu investiciju. Potvrđeno je ono što mi koji se susrećemo po američkim i evropskim kompanijama oduvek znamo: naši ljudi su genijalni i naše ideje su na svetskom nivou.

Sada je vreme da to i dokažemo sa našim startapima, u našoj zemlji, a uskoro i sa našim kapitalom. Anari je tek početak. Njihov uspeh će da izgradi put za još pedeset Anarija u sledećih 5 godina.

• Jedan od najvćih problema naših startapa je baš to - ubediti investitore. Šta mislite, kako je to Anariju pošlo za rukom?

- Osnivači Anarija su briljantni, samopouzdani, izuzetno stručni i nadasve kvalitetni ljudi. Jak tim i jaka tehnologija su svakako preduslov, ali sami za sebe često su nedovoljni za investiciju, pogotovo kada se radi o osnivačima koji po prvi put pokreću kompaniju, pa još u nekoj maloj zemlji koja nije poznata po izgradnji kompanija. Koliko god da je važno da znaš ono što znaš, još je važnije da znaš šta ne znaš.

Sa tom spoznajom, Anari je okupio oko sebe grupu vrhunskih stručnjaka, profesora, naučnika i poslovnih ljudi iz Evrope i Amerike koji su uglavnom, ali ne isključivo, srpskog porekla.

Naše ljude ćete naći na vodećim pozicijama u vodećim kompanijama i univerzitetima u svetu. To je jedno veliko bogatstvo stručnosti, ideja i uticaja sa ogromnom potencijalnom energijom. Ta grupa savetnika je dala Anariju dodatni kredibilitet pred investitorima i time verovatno odškrinula nekoliko vrata.

Nakon sto su se “progurali kroz vrata”, onda je bilo do Anarija da se dokaže, predstavi svoju viziju, tehnologiju, poslovni plan i potencijal da bude jednorog. Niko ko poznaje Jovana, Stefana i Bogdana nije bio iznenađen da su baš oni u tome uspeli.

• Smete li da govorite o potencijalnim ciframa ulaganja, koliko se kreće taj raspon koji neki startap u Srbiji može da očekuje?

- U Anari je uloženo nešto malo više od dva miliona dolara. To je tek početni ulog sa kojim će da postave temelje tehnologije, osvoje prvih nekoliko korisnika i dokažu da imaju proizvod sa velikom potražnjom. Nakon toga, recimo sredinom ili krajem iduće godine, doći će vreme za puno značajniju investiciju za podržavanje brzog širenja korisničke baze i rasta kompanije.

Što se tiče raspona kapitala koji neki startap u Srbiji može da očekuje, trenutno je to verovatno nekoliko stotina hiljada dolara, ali se nadam da se taj trend kreće ka nekoliko miliona, zavisno od potencijala tehnologije, veličine tržista koje nameravaju da opslužuju, kao i uzrasta startapa.

• Niske investicije su jedan od nedostataka srpskih startapova. Kako domaće kompanije mogu da prikupe više sredstava i koliko će promena regulative u vezi sa investicionim fondovima doprineti tome?

- Ne mogu da komentarišem problem regulative jer jednostavno nisam dovoljno upoznat. Ali po pitanju kako privući veće investicije, startapi u Srbiji treba da su spremni da odgovore na ista pitanja kao i svaki drugi startap, bilo u Americi, Nemačkoj, Francuskoj, Rumuniji ili Estoniji.

Zašto da investiram baš u vas?

Šta je vaša “nepravedna prednost” sa kojom ćete savladati sve druge u vašoj oblasti? Da li imate jedinstvenu tehnologiju, jedinstven pristup ili jedinstvenu sposobnost da izvedete svoje rešenje na tržište?

Po čemu je vaš tim izuzetan? Šta su vaše slabosti i kako ste ih pokrili? Da li je tržište koje napdate dovoljno veliko da opravda investiciju (za veće fondove poput Playground Global, da li je tržište dovoljno veliko da postanete jednorog)?

Šta je vaše iskustvo na tom tržištu?

Jasno je da nije lako odgovoriti na sva ova pitanja odmah u početku. Treba uložiti trud, razgovarati sa stručnjacima, potencijalnim kupcima i korisnicima, ljudima iz date industrije i tek nakon detaljne pripreme  kada ste sigurni da ste spremni, sledi obraćanje investitorima.  Ako se prerano obratite sa nedovoljno promišljenim planom onda je to izgubljena šansa koja će u najboljem slučaju privući nisku investiciju.

• Koliko je važan strateški pristup razvoju startapa?

- Strateški pristup bi bio akcelerator koji bi razbuktao već postojeće iskre potencijala. Imati dobru ideju za startap možda i nije tako teško, ali većina su paralisani ne znajući odakle početi.

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by Playground (@playground.global)

Strategija na nivou države bi svakako olakšala taj početak kroz, recimo, investicioni fond, zajednički radni prostor u glavnim urbanim centrima, pristup pravnim i finansijskim stručnjacima, kao i mentorima i mreži svetskih stručnjaka.

Ima puno uspešnih modela u svetu, kako državnih (Izrael, Estonija) tako i privatnih (Y Combinator).

Uspeh takve strategije bi se merio kroz uspeh samih startapa: broj i količina investicija u startape, rast ukupne vrednosti startapa, broj zaposlenih u startapima, broj otkupljenih startapa, broj startapa koji postanu javne kompanije, itd.

• Kako naše male firme, mislim pre svega na IT, da postanu globalne?

- Naše IT firme ce postati globalne kad budu imale globalni pristup poslovanju i globalne kupce i korisnike. Naravno, to je mnogo lakše reći nego ostvariti. Za globalni uspeh je potrebna globalna prodajna mreža. HTEC je primer naše firme koja jeste to učinila i iskreno mi je čast biti njihov savetnik za tehnološku strategiju.

Aleksandar Čabrilo je izgradio mrežu u ključnim globalnim centrima za osvajanje novih i podršku postojećih klijenata. Pokazao je hrabrost i dalekovidost da investira u razvoj kompanije što je rezultiralo u rastu obima globalnog poslovanja HTEC-a. Siguran sam da ima još takvih primera u Srbiji koje treba da slavimo, poštujemo i ističemo kao primer svim manjim firmama.

• Deluje da uglavnom radimo autsorsing, da li mislite da je vreme da se to promeni?

- Moj lični stav je da autsorsing, ne samo da nije loša stvar, već je od izuzetne koristi za celokupni razvoj IT industrije. Cenim i poštujem svakog preduzetnika koji je uspeo da izgradi kompaniju, zaposli mnogobrojne ljude, i nudi usluge vredne para i rizika za njihove klijente.

Autsorsing kompanije su odličan način za obuku inžnjera i prilika da se upoznaju sa raznovrsnim projektima, da budu izloženi načinu poslovanja u drugim zemljama, i ako dođe do toga, da nauče dovoljno da i sami pokrenu svoj startap naoružani stečenim znanjem i iskustvom.

Indija je bila poznata isključivo po autsorsingu sa početkom u osamdesetim godinama i trebalo je više od 20 godina da se stvori bogata startap scena sa kvalitetnim idejama i investitorima. I dan danas je autsorsing u Indiji izuzetno jak i služi kao podrška i obuka za startape.

Vreme je da u Srbiji vidimo rast startapa zahvaljujući bogatoj autsorsing industriji. Uspeh ćemo prepoznati tako što će srpski startapi koristiti lokalne autsorsing kompanije. U svakom slučaju, smatram da ima dovoljno prostora i za startape i za autsorsere.

• Pitam vas to jer postoji mit da "sprska pamet" prolazi bolje samo kada se plati, odnosno, da više rade za strance, pre nego što će nešto ovde da naprave?

- Časno je biti dobro plaćen za kvalitetan rad, bilo to od stranca ili od nekog lokalnog.

Taj mit da srpska pamet prolazi bolje kada radi za strance ima više veze sa navedenim poteškoćama oko osnivanja startapa u Srbiji. Kao što su Anari, HTEC, Tihomir Bajić i mnogi drugi pokazali, lokalna srpska pamet može da se osloni na globalnu srpsku pamet.  Vlada je u poziciji da pomogne putem pravnih olakšica, investicija, izgradnje i promocije ekosistema, organizovanja skupova i povezivanjem stručnjaka i kapitala bilo gde da se nalaze. To bi bio preduslov i temelj za izgradnju budućih jednoroga u Srbiji.

• Kada govorimo o vašem primarnom poslu, koji je vaš trenutni plan, odnosno, koja oblast vam je u fokusu?

Playground Global je fokusiran na četri oblasti:

1) enterprise AI & industrial automation 

2) next generation compute,

3) software infrastructure (npr. cybersecurity) i

4) intersection of compute and life sciences

Lično sam angažovan u svim fazama investiranja: pronalaženje startapa, analiza potencijala, izvršavanje investicija, učestvovanje u upravnim odborima, pa sve do pomaganja oko kratkoročne i dugoročne strategije kao i svakodnevnih izazova. Posao je pun kako izazova tako i nadahnuća, jer radimo sa puno raznovrsnih tehnologija i industrija o kojima stalno moram da učim da bih bio aktuelan i od koristi.

Naravno pomaže mi tih mojih tridesetak godina iskustva u Silicijumskoj dolini gde sam prošao kroz mnogo uspona i padova, pa sam u stanju da primenim znanje čak i na tehnologije i industrije sa kojima nikad pre nisam radio.

Često je korisno da našim startapima ukažem na svoje greške u sličnim situacijama. Ako nisam siguran šta je najbolje rešenje, barem sam siguran šta nije dobro rešenje. Bolje da uče na mojim greškama nego da ih ponavljaju.

• Kako ste radili i u industriji autonomnih vozila, šta očekujete da vidite na evropskom tržištu u narednih pet godina, i da li tu ima Srbija potencijal?

- Glavni centri razvoja autonomnih vozila su trenutno u Americi i Kini. Vodeće kompanije, barem u Americi, uopšte nisu iz tradicionalne auto industrije već su u Silicijumskoj dolini: Waymo, Zoox, Cruise. Većina evropskih auto kompanija radi na projektima za autonomna vozila, ali moj je utisak da prilično zaostaju za Amerikom.

Problem je što auto kompanije nisu softverske kompanije. Mercedes, BMW i Volkswagen proizvode najkvalitetnija vozila na svetu, ali softver je sasvim nova struka za njih i za njihov način poslovanja i razmisljanja.

U sledećih pet godina očekujem od evropskih kompanija da usavrše takozvane ADAS funkcije (polu-automatizacija koja pomaže vozaču, ali još uvek je odgovornost vozača da nadgleda kretanje vozila). Mislim da će im trebati barem još nekoliko godina da dostignu Tesla AutoPilot (koji je isto ADAS, a ne autonomno vozilo).

Prebacivanje auto-industrije iz fabrike u računski centar omogućuje genijalnim inžnjerima i statrapima u Srbiji da se dokažu, kao što recimo to čini YDrive iz Beograda.

• Šta je osnovni problem da ta tehnologija konačno prevlada?

- Osnovni izazov kod autonomnih vozila jeste da je to vrlo težak problem. Kada sam vodio inžnjering u Cruise, projekat sam nazvao Apollo jer lansiranje autonomnih vozila je otprilike podjednako teško sadašnjoj generacij inženjera i naučnika koliko je u 50-im i 60-im godinama bilo teško lansirati raketu, sleteti sa čovekom na Mesec, pa se onda vratiti živ i zdrav na Zemlju.

Tada je to bio državni projekat od oko dve decenije. Sada na autonomiji radi nekoliko kompanija dubokih džepova i ne bi me iznenadilo da prođe barem jedna decenija ili više dok ne budemo imali pouzdano autonomno vozilo (Cruise i Zoox su osnovani 2015).

• Dosta se piše o Playground kancelarijama kao prostoru kako će zapravo izgledati kancelarije budućnosti - šta ga zapravo karakteriše?

- Da, naš poslovni prostor je jedinstven, čak i u poređenju sa onim koji imaju Google, Facebook, Apple i slične kompanije. Ono što ga najviše karakteriše je visoka pozitivna intelektualna energija.

Radi se o velikom otvorenom prostoru gde je, osim nas koji radimo za Playground Global investicioni fond, smešteno dvadesetak startapa koji rade na nekim od najtežih tehničkih problema današnjice kao što su photonics based quantum computing, industrial-grade cognitive AI, confidential computing, remote surgery support, free space photonics, bi-ped humanoid robots, 3D printed rockets, AI-assisted drug discovery, mRNA platforms, itd.

Startapi nisu odvojeni zidovima, sede jedni pored drugih, dele laboratorije, zajedno se hrane u našem restoranu sa svetski priznatim šefom kuhinje. Ti startapi su kao naša deca. Mi ih hranimo (bukvalno), podržavamo, podižemo kad padnu, učimo, guramo, podstičemo, i kada porastu, pomognemo im da iznajme i presele u svoj stan (poslovni prostor).

U međuvremenu dođu neki novi klinci (investicije) koji onda prolaze kroz te iste faze. Ono što je ključno jeste da su ti “klinci” jedni od najpriznatijih naučnih, tehničkih i poslovnih mozgova na svetu.  Na primer, jedan od osnivača našeg quantum computing startapa je unuk Ervina Srodingera.

• Ako pogledamo globalno? Šta lično mislite da li može u ovom delu Evrope da se rodi sledeći IT gigant?

- Apsolutno može! Da ne mislim tako, bilo bi gubljenje vremena sve što radim sa Anari, HTEC i drugima, i sve što radi Serbian Entrepreneurs. Naravno, treba biti realan što se tiče potrebnog truda, infrastrukture, procesa i vremena. To je maraton, a ne sprint na 100 metara.

Optimista sam jer su već vidljivi važni markeri na vijugavom putu od investiranja u mlade srpske startape do prvog srpskog jednoroga.

• Možete li da mi nabrojite top 5 kompanija u svetu, po vašem ličnom nahođenju, a za koje smatrate da su sveobuhvatno, najbolje?

- Najlakše bi mi bilo reći Apple, Facebook, Amazon ili Google, jer su to ogromne i uticajne globalne kompanije koje dotiču skoro svaki vid naše svakodnevice.

Međutim, veličina i uticaj nisu meni najvažniji za biti najbolji. Moj glavni kriterijum se svodi na moje iskustvo sa ljudima u tim kompanijama, kakvu su kulturu stvorili, na kakvim proizvodima rade i na kraju krajeva, da li bih ja prepručio mojim najbližim da se tu zaposle. život je kratak.

Ako možes, provedi svoj radni vek sa pozitivnim ljudima radeći na proizvodima na koje ćeš biti ponosan. Najbolje kompanije na svetu su one koje će ti to omogućiti.

Sveobuhvatno, najbolja kompanija na svetu je Nvidia. Tamo sam proveo skoro 10 godina kao VP Software.  Džensen (Jensen Huang, Nvidia CEO) je najbolji CEO na svetu. S njim se šalim da ja imam doktorat sa Džensen School of Business koji više vredi i od Stanforda i od Harvarda zajedno. Nvidia dominira u oblasti AI, gaming, professional graphics, high performance computing, i uskoro automotive.

Na drugom mestu je Playground Global, ne zato što tu sada radim, već zato što je to kompanija iz snova i ja samo imam ludu sreću i privilegiju da tu radim. Svi moji partneri u Playground imaju 20-30 godina iskustva gradeći kompanije i proizvode od nule (Apple, Google, Nvidia, Microsoft, Sun Microsystem, itd.) što ih čini jedinsveno kvalifikovanim za pomaganje novoj generaciji startapa u Silicon Valley.

Postali su investitori nakon što su se dokazali u industriji kroz sopstveni znoj, rad i rezultate.

Na trećem mestu je Microsoft.  Dok sam bio u kompaniji Nvidia, bio sam odgovoran za svu našu tehničku saradnju sa Microsoft-om i Apple-om. To mi je dalo priliku da izbliza vidim i jednu i drugu kompaniju, kako rade i kako se ponašaju iznutra. Kvalitet ljudi sa kojima sam radio u Microsoft-u je bio vrhunski i saradnja je bila vrlo pozitivno iskustvo. Satya Nadela, CEO u Microsoft, je uspesno pertvorio Microsoft iz kompanije isključivo fokusirane na Windows i Office u vodeću enterprise cloud computing kompaniju.

Na četvrtom mestu je Zoox. Aicha Evans, CEO u Zoox, je jedinstvena žena u poslovnom svetu. Kao član savetnog odbora Zoox-a imam čast da redovno sarađujem sa njom, kao i  sa Jesse Levinson (suosnivačem Zoox/a) i vidim iz prve ruke kako donose teške odluke, kako rade na nepredvidivoj tehnologiji i kako tretiruju zaposlene. Zoox još nema proizvod na tržištu, ali Amazon ih je kupio smatrajući da će to biti biznis približan, ako ne i veći, od  AWS-a.

Na petom mestu je budući jednorog, Anari. Već sam ih nahvalio u ovom intervjuu, ali ono što ih stavlja u mojih top 5 jeste uzbuđenje i radost koju mi pruža prilika da radim sa ljudima (Anari i krug savetnika) koji će svetu dokazati da Srbija zna da gradi, i koji će za sobom uzdignuti još mnogo drugih inženjerki i inžnjera - sanjara koji sada vredno “štrebaju” matematiku, fiziku, programiranje, filozofiju i engleski i po celu noć igraju Fortnite ili Cyberpunk.

(v.bjelic@telegraf.rs)