Kako da vaš novčanik "preživi" Sajber ponedeljak i da bezbedno kupujete onlajn?

Iza nas je vikend koji je protekao u znaku "šoping groznice", izazvane Crnim petkom.

Doduše, ta "groznica" se ponajviše osećala u Americi, gde su se masovno pazarile konzole, igračke i elektronika po sniženim cenama, dok su u Srbiji - prema rečima stručnjaka ali i kupaca - izostale one prave Black Friday akcije.

Teme za vas

Ako se pitate Zašto je ovaj Crni petak u Srbiji drugačiji od svih drugih, radi se o sniženjima: verovali ili ne, sećamo se vremena kada su i kod nas popusti dosezali 70 odsto, a sada jedva da dostignu 40 ili 50 procenata.

Mnoge radnje su uredno na svojim izlozima i društvenim mrežama promovisale Crni petak, a nudile svega 10 do 20 odsto popusta, što se svakako ne uklapa u koncept Crnog petka. U SAD i dobrom delu Evrope, popust ide do čak 90%.

No, prošao je i ovogodišnji Black Friday, a danas nas čeka tzv. Sajber ponedeljak, odnosno Cyber Monday.

Kao što i sam naziv kaže, reč je o sajber šemi, odnosno šopingu na mreži. Dakle, danas popusti ne važe prilikom kupovine u fizičkim prodavnicama već samo onlajn.

Kako da vam onlajn šoping "ne pojede" budžet?

E-kupovina je nesumnjivo "mač sa dve oštrice", ali može biti i dobitna kombinacija.

Pre svega, važno je da kod onlajn kupovine izbegavate neproverene sajtove, te da pri plaćanju nikada ne unosite PIN - jer banka to nikada ne traži.

S druge strane, da ne biste upadali u zamke, ili plaćali pa vraćali robu, postoje stvari koje ne bi trebalo da kupujete preko interneta, već isključivo uživo, a među njima su: automobil, muzički instrumenti, nameštaj, dušek, kupaći kostim, naočare, polovna elektronika, kozmetika (ako je neproverena).

Naš sagovornik, Marko Dragić, pravni savetnik NOPS, više puta je govorio za Telegraf Biznis, a tako je bilo i za ovaj Crni petak, kada je savetovao sve naše čitaoce kako da dobro "prođete" sa popustima u Srbiji.

Foto: Freepik

Treba da znate i da su svi onlajn šopovi u Srbiji po Zakonu o trgovini su u obavezi da jasno naznače trajanje popusta, odnosno od kog do kog datuma važi određeni prodajni podsticaj.

Sajber ponedeljak se u SAD razvio još 2005, a e-trgovina od tada samo raste: ipak, ako ne želite da se preterano zanesete pa "stanjite" svoj novčanik, čak i pre onlajn kupovine pravite spisak, umesto da skrolujete po celom ekranu i nasumično pakujete u korpu.

Ako kupujete proizvod koji postoji na više mesta, isti ili sličan, pretražite  sve sajtove e-trgovaca, jer ćete možda negde naići na bolju ponudu, odnosno veći popust.

Raspitajte se o promo kodovima ili dodatnim popustima preko kartica koje su vam izdale radnje, kao "čestom kupcu". Danas te kartice nude modne radnje, drogerije, apoteke, tako da maltene svuda možete ostvariti neki popust.

Prednosti onlajn kupovine

Dobra vest je da su kupci u onlajn trgovini zaštićeniji od drugih: mogu vratiti robu u roku od 14 dana, bez obrazloženja.

Postoje razne prednosti kada je u pitanju onlajn kupovina, a prva je ta da - u roku od 14 dana - može odustati od kupovine, bez objašnjavanja, jer se smatra da niste imali priliku da uživo vidite/probate artikal, te da na račun toga imate "kredit".

Dragić je još pre dve godine, kada je usled pandemije e-trgovina uzela zamah kod nas, govorio kako je ovaj vid kupovine - trenutno bezbedniji.

Kada je u pitanju odeća i obuća kupci, uglavnom, žele da zamene za drugi proizvod, jer im veličina nije odgovarajuća, boja nije dobra, i to su najčešće "žalbe" kod onlajn kupovine.

Ono što je svakako mana, jeste da morate platiti poštarinu, ako niste potrošili do određenog iznosa.

Foto: shutterstock.com

Bezbednost na prvom mestu

Mnogi su i dalje skeptični prema onlajn šopingu, i to sa razlogom. Nije uvek problem u promašenoj veličini nekog odevnog komada ili u neispravnom/neadekvatnom proizvodu, već i o prevarama u vezi s novcem.

Najbitnije od svega, kupujte sa proverenih uređaja (kompjuter, telefon) i sa pouzdanih sajtova, koje ćete prepoznati po URL adresi.

Naime, iako su mnogi prodavci na internetu legitimni, prevaranti nažalost mogu iskoristiti anonimnu prirodu interneta da pridobiju kupce. Pomoću najnovije tehnologije oni prave lažne veb sajtove za prodaju, koji imaju sofisticiran dizajn i izgled.

Međutim, ako pažljivije pogledate URL, odnosno adresu tog sajta ali i njegovu sadržinu, možete primetiti da je lažan. Na primer, URL će imati dodatna ili različita slova i simbole, a veb sajt može da ima gramatičke greške ili ograničene funkcije.

Da biste bili sigurni i izbegli prevare prilikom plaćanja, birajte veb adrese koje u nazivu imaju https prefiks i vidljivu ikonu katanca. One su dizajnirane tako da izdrže upade hakera i preporučuju se kao sigurnije prilikom internet plaćanja.

Osim toga, izbegavajte ponude koje zvuče "isuviše dobro da bi bile realne".

Mnogi su se više puta "upecali" i na ponude koje kruže na Fejsbuku ili Instagramu, tako da budite pažljivi i kada je reč o društvenim mrežama: bolje je da se držite proverenih, matičnih sajtova određenih prodavnica.

Budite uspešni u onlajn šopingu, i trudite se da izbegnete ove "zamke"!

(Telegraf Biznis)