U svetu burger 1 evro, zdrava salata 12 evra, a kod nas? "Džank hrana me košta 4.000 dinara za veče"

Foto: Shutterstock, Pixabay

Koliko nas košta da se zdravo hranimo u Srbiji? Ne baš malo. 

Naravno, dosta zavisi od ličnog budžeta, načina spremanja hrane (kod kuće/u restoranu), broja obroka i količine, ali je činjenica da je prava zdrava hrana mnogima teže dostupna opcija.

Ne znamo da li su, recimo, organska jaja zaista bolja od neorganskih, ali je činjenica da ih ljudi kupuju i spremni su da daju čak 720 dinara za 10 komada "premijum" jaja.

Teme za vas

Vremenom je i rukola stekla renome, zatim čia semenke pomešane sa bademovim mlekom i ovsenom kašom, a da ne govorimo o bifteku, pastama i ostalim vrsnim specijalitetima, sačinjenim od zdravijih soseva.

Sve je više elitnih restorana u Beogradu i ostalim većim gradovima naše zemlje, a cene u njima su posebno skočile otkako je nastupila inflacija.

S druge strane, ni restorani tzv. brze hrane više nisu što su bili. Nekada ste mogli da se "uklopite" u par stotina dinara, a sada prosečan račun u objektu sa burgerima i picama izađe na 1.000 dinara i više.

- Ja često naručujem uveče večeru, jer mene i supruga mrzi da spremamo sva tri obroka. Moje iskustvo je da me porudžbina iz najpopularnijeg svetskog lanca brze hrane često košta više nego da naručujem iz nekog fensi restorana, kao što je Pomo**** - priča nam Jovana iz Beograda i dodaje:

"Ako uzmemo premijum burgere, odnosno kompletne obroke sa sokovima i pomfritom, zatim dodatne soseve i poneki desert, račun nam bude najmanje 3.500, a često i 4.000 dinara, sa sve dostavom".

Foto: Shutterstock

I Jasna i Maria imaju slično iskustvo.

Jasna kaže da u poslednje vreme za porudžbine brze hrane izdvaja oko 700 dinara, dok kada naručuje preko aplikacije - "prođe" nešto jeftinije (600 RSD).

- Regularna cena za dva čizburgera i srednji pomfrit je više puta poskupljivala u poslednje vreme. Do skoro je to koštalo 580, a sada je 710 dinara - ističe naša čitateljka.

Nadovezuje se i Maria koja kaže da su restorani, generalno, poprilično poskupeli u poslednjih nekoliko meseci.

- Koliko me sećanje služi, do pre podizanja cena čizburger je bio 180 dinara, a sad je 220. Nekada su mali obroci koštali do 600 dinara, a pre neki dan sam se šokirala kada sam videla da je obrok u osnovi 750 dinara.

Doduše, nisu ni ostali restorani mnogo "uviđaniji". Postoje oni gde ćete prženice platiti čak 700 dinara, a sada su već i cene proje, popare i kačamaka - postale fenomenološke.

Inflacija ili nešto drugo?

Da, činjenica je da je sve poskupelo, ali je isto tako aktuelna kriza nekim "pokriće" za neopravdano podizanje cena. Sećate se kada smo nedavno pisali o poskupljenju omleta u domaćim restoranima? Ipak, treba imati u vidu da su jaja u proteklom periodu dosta poskupela - u Srbiji, ali i u svetu.

Na primer, SAD se suočavaju sa nezapamćenom epidemijom ptičjeg gripa koja desetkuje živinu, što farmerima otežava posao, smanjuje ponudu i, posledično, utiče na veće cene.

Potrošačke cene u Srbiji su u decembru prošle godine bile za 15,1 odsto veće nego pre godinu dana. Pritom, najviše su poskupele tri namirnice - mleko, sir i jaja, i to za 43,3 odsto.

U skladu sa celom situacijom, skočile su i cene pšenice, mesa i ostalih sastojaka koje koriste i restorani brze hrane, pa ipak, građanima se čini da su aktuelna poskupljenja "previše nagla i drastična", posebno u poređenju sa svetskim cenama.

Foto: Shutterstock

Evo jednostavnog primera:

Tim Grej iz Britanije, psiholog, preduzetnik i osnivač "Health Optimisation Summit", na Instagramu poznat kao timbiohacker, nedavno je objavio post sledeće sadržine, u kojem objašnjava "u čemu je problem sa našim sistemom ishrane".

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by 𝗧𝗶𝗺 𝗚𝗿𝗮𝘆 🇬🇧 (@timbiohacker)

"Kada prirodna hrana košta van limita, dok hamburgeri koštaju manje od šoljice kafe ili čaše vode, znate da postoji problem. A, ipak, HELF influenseri i dalje kažu da je "u redu jesti to sra**" – to nije ishrana! Ovo je samo JEDAN od problema sa prehrambenom industrijom koji je toliko indoktrinirao nutricioniste da brane ove brendove. Donošenje boljih izbora oko hrane za naše zdravlje, zdravlje naše dece i naše okruženje ne zahteva doktorsku ili master diplomu. Ali, za to je potreban zdrav razum (što izgleda nije tako uobičajeno). Smatram da je prilično šokantno dok sam u Londonu i moram da izdvojim 20+ funti za jedan obrok koji se sastoji od kutije za salatu, malo mesa i supe. Umesto da se žalim, kupujem najbolju hranu i kuvam kod kuće, kad god je to moguće. To štedi bogatstvo i bolje je za moje zdravlje. Obedovanje napolju i druženje sa porodicom i prijateljima je još jedna važna komponenta za zdravlje, pa nemojte sebi da je uskraćujete. Možda bi najveće pitanje trebalo da bude: Zašto je hamburger tako jeftin? i Zašto je salata tako skupa? Stvari treba da se promene!".

Kod nas je, ipak, obrnuto

Svakako, zdrava hrana ostaje skupa. Ili bolje rečeno, "skuplja opcija", manje dostupna većini građana, ali to ne znači da je brza hrana mnogo jeftinija. Primeri koje smo prethodno naveli svedoče upravo o tome.

I tu nije kraj, Aleksandar ima identično iskustvo: "Veliki pomfrit košta skoro 400 dinara, možda 380, što je ozbiljna cena za nešto od čega ne može ni dete da se najede".

Bojan iz Beograda kaže sledeće:

- BigMac obrok je nekada bio 600 i nešto dinara, a sada je 880. Ne može čovek da se najede bez 2.000 dinara.

Foto: Shutterstock

- Posle mnogo vremena, sad sam za vreme raspusta vodila decu u Mek i KFC, i mogu da kažem da je skoro 50% sve skuplje nego što je bilo. Srećom, imam recepte za originalne burgere i čizburgere, kao i KFC piletinu, tako da tamo nećemo skoro kročiti opet. Ovde u kraju gde živim imam fenomenalan etno restoran u koji idem godinama, koji ima i opciju "za poneti", jela su super, kuvana, a cene fer. Nažalost, otkako sam na promenjenoj ishrani, shvatila sam da bukvalno nigde ne mogu da kupim nešto što i ja mogu da jedem, a da je zdravo i da nije nenormalno skupo, tako da za sebe spremam svaki dan ako želim da jedem zdravo bez brašna, šečera i masnoća - kaže nam Marija.

Doduše, čak je i u evropskoj velesili pomfrit u restoranu sa umakom postao luksuz, tako da ostaje da vidimo u kom smeru će se stvari nadalje odvijati. Spremite se na još više cene, a lošiju uslugu u tržnim centrima, i pažljivo raspolažite svojim budžetom.

Pišite nam u komentarima svoja iskustva.

(Telegraf Biznis)