Ova biljka donosi 25.000 evra po hektaru: Sve je popularnija, u Srbiji je mnogi već sade

Dok većina poljoprivrednika igra na sigurno i sadi maline, jabuke ili vinovu lozu, sve više mladih okreće se jednoj drugačijoj biljci – rukoli. Ova aromatična biljka, koja se sve češće nalazi na pizzama i u salatama, postala je pravi rudnik zlata. Uz minimalna ulaganja i bez potrebe za pesticidima, može doneti i do 25.000 evra po hektaru. Dokazuje to i jedan poljoprivrednik iz Srbije, koji se okrenuo ovom “zelenom zlatu”.

Popularnost rukole nije samo gastronomska, već i ekonomska. Prema Privrednoj komori Vojvodine, proizvođači koji se odluče na uzgoj rukole ostvaruju jednu od najvećih zarada u domaćoj poljoprivredi. Pre tri godine rukola je na tržištu dostizala cenu od 17 evra, dok se od prodaje po hektaru može zaraditi i preko 25.000 evra. Osim finansijskog efekta, rukola se sve više smatra strateškom biljkom za izvoz na evropsko tržište. Prema portalu trade.org, čak 55 odsto poljoprivredno-prehrambenog izvoza Srbije odlazi u zemlje EU, pa se rukola vidi i kao korak ka modernizaciji i usklađivanju sa evropskim standardima.

Teme za vas

Minimalna investicija

Ulaganje u rukolu nije veliko. Maksimalna investicija po hektaru kreće se između 12 i 15 hiljada evra, a isplati se već nakon prve godine uzgoja. Jedan od onih koji je prepoznao potencijal je Stefan Kojadinović, 28-godišnjak iz okoline Loznice, koji sa bratom i sestrom uspešno uzgaja rukolu.

“Svi počinjemo sa manjom površinom, ali proizvodnja u staklenicima je svakako najisplativija. U Srbiji još uvek nema mnogo proizvođača rukole, a potražnja u gradovima raste. To vidimo kao osnovnu prednost i potencijal za profit”, kaže Stefan za Mondo.

On dodaje da je nedostatak konkurencije bio presudan za ovaj poduhvat: “Znamo da nemamo toliko iskustva kao ljudi koji se celo život bave poljoprivredom, pa smo odlučili da radimo nešto gde nema mnogo konkurencije. Istražili smo šta se dobro prodaje, a na tržištu nije zastupljeno.”

Sazreva za 45 dana

Kojadinovići su počeli sa manjom površinom, a nakon dobrih rezultata proširili su proizvodnju u staklenicima: “Rukola sazreva za berbu za oko 45 dana. Uzgoj nije komplikovan, ako joj obezbedite ono što zahteva. Uglavnom uzgajamo sorte raži i coltivate. Otporna je na hladnoću i promene temperature, a ne zahteva hemijske tretmane”, pojašnjava Stefan.

Dovoljno je redovno je prskati običnom vodom kako bi se zaštitila od štetnika. “To nam je važno, jer možemo reći da je povrće koje prodajemo zaista zdravo. Ljudi stalno slušaju da su paradajz i salata puni pesticida, pa rukola može biti moderna i zdrava zamena.”

Prema preporukama agronoma, rukola najbolje uspeva u dobro dreniranom tlu, uz obilje vlage i redovno zalivanje. Iako voli sunce, podnosi i blagu senku, a niske temperature joj ne smetaju. Za setvu su dovoljne dnevne temperature iznad četiri stepena, a tokom letnjih vrućina potrebno je obezbediti senku, jer visoke temperature mogu uticati na ukus listova. U idealnim uslovima, od setve do berbe prolazi samo četiri nedelje.

Ključ uspeha

Stefan ističe da je danas važno dobro predstaviti proizvod i biti prisutan online: “Rukolu prodajemo trgovinama i restoranima, ali i na pijacama. Uglavnom je pakujemo u kutije od 150 grama, dok restorani traže veće količine. Ljudi u selima uglavnom ne znaju za rukolu, pa se fokusiramo na gradove i naravno, radimo online dostavu, jer bez nje danas ništa ne ide.”

Naglašava da se mala i srednja gazdinstva mogu dobro pozicionirati ako prate tržište i planiraju unapred: “Pratimo savete stručnjaka, posmatramo cene i troškove. Dobit može biti visoka, i do nekoliko stotina hiljada evra. Planiramo proširenje, kupovinu dodatnog zemljišta i zapošljavanje ostatka šire porodice.”

Rukola se u Srbiji sve češće pojavljuje na pijacama i u prodavnicama, dok je u mediteranskim krajevima pogodna za uzgoj na otvorenom, a na kontinentu se uglavnom proizvodi u staklenicima ili na manjim parcelama. Iako nema mnogo podataka o velikim plantažama rukole u Srbiji, ova biljka se uspešno uzgaja i na manjim površinama, što je čini atraktivnom za mlade i inovativne poljoprivrednike.

(Telegraf Biznis/EUpravozato)