Ni kilovat struje za EU: Nova taksa Brisela "pojela" izvoz, srpska industrija na udaru

Od 1. januara ove godine, srpska privreda suočila se sa novom, surovom realnošću. Evropska unija počela je da primenjuje taksu na emisije ugljenika, poznatu kao CBAM(Carbon Border Adjustment Mechanism), na proizvode od čelika, aluminijuma, cementa, đubriva i električne energije. Ova novotarija, kojom su srpske kompanije uvedene u sistem naplate prekogranične takse na emisije ugljen-dioksida, za samo dva meseca izazvala je značajne potrese.

Prvi rezultati su poražavajući: prema našim saznanjima, EPS od početka godine do kraja februara nije izvezao ni kilovat struje na tržište EU, dok je u energetski intenzivnoj industriji zabeležen pad od 27 odsto.

Teme za vas

Ovim se ostvaruju "crne prognoze" stručnjaka koje su nagoveštavane jer Srbija nije blagovremeno našla načine da ispuni klimatske ciljeve i obaveze preuzete iz Pariskog sporazuma i Sofijske deklaracije. Ciljano smanjenje emisija za 33 odsto do 2030. godine u odnosu na 1990. sada deluje nedostižno, a trošak će biti izuzetno veliki.

Izvoz struje na nuli

Porez koji se plaća po toni emitovanog $CO_2$ i drugih štetnih materija nije fiksan; prošle godine cena je iznosila od 80 do 90 evra. Ovaj namet direktno podiže cenu srpskih proizvoda i urušava njihovu poziciju na evropskom tržištu. Potvrda ovih potresa stigla je direktno iz ključnih institucija.

- Od 1. januara 2026. godine „Elektroprivreda Srbije“ nije izvozila električnu energiju u Evropsku uniju. CBAM je uticao na narušavanje konkurentnosti na tržištu EU, a po aktuelnoj ceni CO2 od 75 evra i emisionom faktoru od 1,04, trošak za CBAM po megavat-satu bio bi 78 evra - navode iz EPS-a.

To praktično znači da bi za tih 78 evra poskupeo svaki megavat-sat EPS-a, što ga čini nekonkurentnim na evropskom tržištu.

Industrijski pad od 27 odsto i neizvesnost pravila

Asocijacija srpske energetski intenzivne industrije (ASEII) potvrđuje osetan pad izvoza. Iako CBAM formalno plaća kupac u EU, taj trošak se u praksi ugrađuje u finalnu cenu proizvoda, što dovodi do gubitka tržišne pozicije.

- Precizni podaci za svaku kompaniju biće poznati do kraja marta, ali na nivou ASEII pad izvoza od 1. januara do 1. marta je bio 27 posto u poređenju sa istim periodom prošle godine. To je drastično smanjenje koje će se sigurno odraziti na poslovanje ovih kompanija - kažu iz ASEII-a.

Oni dodatno upozoravaju na kompleksnost situacije i nedostatak jasnih pravila.

- Ako cena zbog toga postane previsoka, proizvod gubi konkurentnost i više se ne može plasirati na tržištu. Na taj način proizvođači iz Srbije gube tržišnu poziciju u EU, naročito jer je CBAM na snazi istovremeno sa drugim trgovinskim barijerama, poput kvota za čelik i različitih drugih ograničenja. Osim toga, proizvođači iz Srbije posluju na tržištu EU, ali izvan njenog regulatornog sistema, što stvara dodatne troškove i neizvesnost u odnosu na proizvođače unutar Unije. Dodatnu neizvesnost stvara činjenica da EU CBAM uredba još uvek nije do kraja definisana, pa proizvođači nemaju jasna i stabilna pravila na osnovu kojih bi mogli da planiraju proizvodnju, investicije i izvoz, posebno u kombinaciji sa drugim trgovinskim barijerama - navode iz ASEII-a za NIN.

Ceh koji plaćaju svi 

Fiskalni savet je još u oktobru prošle godine, tokom prezentacije analize o CBAM-u, upozorio na ogromne troškove koji nas čekaju u 2026. godini.

- Trošak ugljenične takse za izvoznike gvožđa, čelika, aluminijuma, đubriva, cementa i struje u 2026. godini mogao bi da dostigne do 250 miliona evra. Pred najvećim izazovom biće EPS. Primera radi jedan megavat-sat u izvozu trenutno košta oko 100 evra, a ova taksa podići će je za 60, pa će koštati 160 evra. Naše su procene da će troškovi po osnovu plaćanja karbonske takse 2026. godine dostići će oko 200 miliona evra - naveo je Fiskalni savet.

Globalni paradoks: Kineski ugalj protiv evropskih ciljeva

Dok Brisel nameće rigorozne mere, unutar same EU raste otpor. Vlade Italije, Poljske, Mađarske i Češke traže zamrzavanje ili ukidanje CBAM-a zbog energetske krize i skoka cena energije. Ipak, veruje se da Ursula fon der Lajen, koja je ovaj sistem izgradila, neće dozvoliti njegovo rušenje kako bi izbegla diskriminaciju onih koji su već investirali u dekarbonizaciju.

Poseban paradoks predstavlja Kina. Dok EU cilja na klimatsku neutralnost do 2050. godine, Peking je svoj rast bazirao na uglju. Još 2019. godine kineske emisije bile su veće od ukupnih emisija svih razvijenih zemalja. Kina se nameće kao lider u čistoj tehnologiji, ali njen Zakon o energiji jasno definiše ugalj kao "osnovnu garanciju i regulator sistema" u nacionalnoj proizvodnji električne energije.

Zato neke članice EU smatraju da Evropska komisija na sastanku 19. marta treba da zamrzne cene CO2 ili produži besplatne kvote. Za Srbiju bi to bilo kratkoročno olakšanje, ali dugoročno samo odlaže modernizaciju. Uvođenje "nacionalnog CBAM-a" od četiri evra po toni za domaću "prljavu". industriju trebalo bi da pomogne, ali ostaje pitanje hoće li ta sredstva biti dovoljna.

Zaključak je jasan: ukoliko država ne definiše hitnu i jasnu strategiju, ceh ovih klimatskih promena i evropskih taksi neće platiti samo EPS i industrija, već svi poreski obveznici Srbije.

(Telegraf Biznis)