Bučne zelene mašine na Voždovcu rade dva posla istovremeno: Ušli smo u najmoderniju elektranu u Srbiji

Postrojenje radi od januara 2021. godine u toplani na Voždovcu

Dok iz voždovačkih slavina teče topla voda iz gradskog toplovoda, u elektromrežu se iz elektrane u Beranskoj ulici isporučuje - električna energija. Oba vida energije nastaju u jednom modernom postrojenju "Beogradskih elektrana" sa pogonom na prirodni gas.

Teme za vas

Sve je skockano u malom i bučnom postrojenju i sve radi "kao sat". Tri motora i tri generatora proizvode ukupno 9,9 megavata električne i isto toliko toplotne energije, 24 sata dnevno, 365 dana godišnje. Reč je o visokoefikasnom tzv. "kogenerativnom postrojenju", koje ima specifičan način rada i maksimalnu iskorišćenost.

Neobična sprega gasa, struje i toplote smatra se veoma efikasnim rešenjem upravo zbog iskorišćenja toplote.

Motori, koji rade po istom principu kao i oni u automobilima, ali su mnogo veći i imaju čak 20 cilindara, pokreću generatore koji proizvode električnu energiju koja se dalje isporučuje u distributivnu mrežu.

I to bi bila jedna obična gasna elektrana, da nije napravljen čitav sistem iskorišćenja toplote koja nastaje u motorima, a koja bi, inače završila u vazduhu.

Sistemi hlađenja motora i toplota izduvnih gasova koriste se za isporuku toplotne energije zgradama.

Postrojenje radi od januara 2021. godine, a za ovaj projekat izabran je upravo Voždovac, jer je tu priključeno najviše korisnika tople vode.

Sistem je isplativ samo u slučaju proizvodnje toplotne energije 365 dana u godini, a to je moguće u pogonima koji korisnicima isporučuju i toplu vodu, jer grejanje leti ne radi.

"Toplana Voždovac je prva u Beogradu počela sa izgradnjom kogenerativnog postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije. Ovde se iz tri motora proizvodi približno 10 megavata električne i 10 megavata toplotne energije. Ono što je bitno, jeste da ova toplana ovu uslugu pruža tokom cele godine, jer proizvodi i isporučuje potrošačima sanitarnu toplu vodu.

U ovoj toplani je najveći konzum proizvodnje potrošne tople vode i zato je odlučeno da se baš ovde, u saradnji sa nemačkom KfW bankom, izgradi i kogenerativno postrojenje za proizvodnju električne i toplotne energije. Postrojenje je visokoefikasno i neophodno je da se u tom smislu i tokom cele godine iskoristi ta efikasnost", objasnio je za "Telegraf" direktor "Beogradskih elektrana" Vanja Vukić i dodao da se ovakvim načinom rada proizvodi oko 70.000 megavat časova godišnje toplotne energije, dok se u elektroenergetski sistem isporučuje oko 70.000 megavat časova električne energije.

Pored stepena efikasnosti koji dostiže do čak 94 odsto, koncept kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije koristi 40 odsto manje energenata nego da se oba procesa odvijaju posebno. Važno je istaći i da se primenom ovakvog načina proizvodnje toplotne i električne energije značajno smanjuje emisija štetnih materija u atmosferu. Ilustracije radi, ovaj projekat je komplementaran sa gašenjem 1.200 malih individualnih kotlarnica na ugalj i mazut.

Formule u kojima se nalaze gas, struja, megavati i megavatsati otkrivaju značaj "Beogradskih elektrana" u celokupnom energetskom sistemu Srbije. Jednostavno, kada bi svi potrošači "zavrnuli" ventile na radijatorima i uključili klime, TA peći i uljane radijatore, možda bismo nekog hladnog januarskog dana ostali u mraku.

"Elektrane" proizvode godišnje 3 miliona megavatsati toplotne energije, a u odnosu na proizvodnju električne, iskorišćenost je četiri puta veća. Cilj je da se što više koriste obnovljivi izvori, pa je tako, osim sistema kakav radi na Voždovcu, u planu instaliranje solarnih i geotermalnih elektrana.

Važno je istaći i to da će spalionica smeća u Vinči već sledeće godine biti spremna da isporučuje 56 megavata toplotne energije.

Za svoj rad "Beogradske elektrane" koriste 100.000 megavatsati električne energije godišnje. Kada se budu izgradila još dva postrojenja sa kogenerativnim motorima, ovo preduzeće u potpunosti će pokriti sopstvenu potrošnju.

"U planu je i dalja izgradnja, odnosno širenje ovih kogenerativnih postrojenja na dve toplane, Dunav i Cerak, čime bismo pokrili 100 odsto potrošnje električne energije 'Beogradskih elektrana'. U ovom trenutku u ova tri motora ovde u postrojenju na Voždovcu, mi proizvodimo gotovo 60 odsto električne energije koje 'Beogradske elektrane' utroše u toku godine", kazao je Vukić.

Ipak, sistem je koncipiran tako da se sva električna energija isporučuje u distributivnu mrežu, a za svoje potrebe "Elektrane" kupuju energiju od EDS.

Dve strane medalje: Čista energija i odgovorna potrošnja

"Beogradske elektrane" su čak 96 posto svojih postrojenja gasifikovale, odnosno, za rad proizvodnih postrojenja koriste prirodni gas. To znači da se tokom sunčanih, a hladnih dana, može videti gust beli dim iz njihovih dimnjaka, čiji trag ubrzo nestaje. Čađ, koja nastaje od uglja i mazuta se, za razliku od ovog dima, sleže se na tlo ili putuje kroz atmosferu.

"U prvom krugu efikasnosti je bilo da gasifikujemo veći deo objekata i mi smo već dostigli zavidan nivo, 96 posto potrošnje energenata 'Beogradskih elektrana' jeste prirodni gas. U drugoj fazi, kako kompletna energetska tranzicija i zelena karta kažu, moramo povećati udeo obnovljivih izvora energije i raditi diverzifikaciju, tako da u tom smislu, ovo je jedno kogenerativno postrojenje na gas, a radimo studije kojima bismo dokazali opravdanost još takvih postrojenja", rekla je Ivana Kalanja, izvršna direktorka za proizvodnju toplotne energije.

Obnovljivi izvor energije je i spomenuta Vinča, a posebno je interesantno korišćenje solarne i geotermalne energije. U planu je iskorišćenje termalnih potencijala iz većih dubina.

Međutim, ostaje problem energetske efikasnosti objekata, a to je problem njihovih vlasnika.

"Nove zgrade, po svim sadašnjim propisima, moraju da imaju energetske pasoše i izgrađuju se kao energetski efikasne, ali stari stambeni fond u Beogradu jednim delom je izrazito neefikasan. Neophodno je da svako uloži u svoj objekat u smislu zamene stolarije, dodatne izolacije, regulacije potrošnje u svojim stanovima... U dnevnoj prostoriji se sedi i potrebno je više toplote, ali u prostorijama u kojima se samo spava, treba manje. To je sada na vlasnicima objekata da krenu da ulažu u efikasnost", dodala je Kalanja.

(Telegraf Biznis)