Jevrosimović o počecima, krizi i uspehu: Kako je tekao razvojni put najveće IT kompanije u ovom delu Evrope

Gost sedme epizode Telcast-a je predsednik i osnivač Comtrade grupacije, kao i predsednik Srpskog atletskog saveza, koji je svoj profesionalni put započeo sa svega 19 godina i od tada nije prestajao da stremi ka vrhu

U sedmoj epizodi Telcast-a, koji možete pratiti na Jutjubu, a čiji je autor Minja Miletić, gost je bio Veselin Jevrosimović, predsednik i osnivač Comtrade grupacije, kao i predsednik Srpskog atletskog saveza.

U samom uvodu u epizodu, Minja Miletić je Jevrosimovića predstavila kao idealnog sagovornika za Telcast, budući da je reč o formi podcast-a koja se bavi savremenim tehnologijama i njihovim uticajem na sve nas, bilo poslovno ili privatno.

Teme za vas

Što se tiče karijere i poslovnog pravca Veselina Jevrosimovića, koji danas važi za jednog od najboljih stručnjaka za IT u zemlji, sve je počelo još osamdesetih godina prošlog veka, kada je malo ko na ovim prostorima slutio koliko će nam savremene informacione tehnologije oblikovati život.

Ali, Jevrosimović je bio deo te "manjine".

- Ono što je mene opredelilo ka ovom smeru, bila je želja da ostvarim snove iz mlađih dana. Uvek sam sanjao o tehnologijama, inovativnostima, i pratio sam taj san. Međutim, kada sam bio na studijama u Majamiju, u to vreme je krenula masovna ekspanzija računara, za privatnu upotrebu. Ja sam najpre dva meseca radio u jednoj tajlandskoj kompaniji koja se bavila proizvodnjom i sklapanjem računara, a onda sam sa prijateljima iz Amerike krenuo da kupujem komponente i da polako sklapam računare - kaže Jevrosimović na samom početku razgovora.

Osnivač Comtrade-a je, inače, u svojim intervjuima više puta isticao kako potiče iz radničke porodice, ali i o tome kako ga je zainteresovao sport, odnosno atletika, tako da te teme nisu "zaobišle" ni ovo njegovo gostovanje.

Kada je došao na Atletski stadion Crvene zvezde, priseća se Jevrosimović, u prvi mah je već bila jasna njegova želja za treniranjem ovog sporta, tačnije discipline skok sa motkom.

U Telcast-u je ispričao anegdotu pri susretu sa profesorom Božom Jankovićem, koji ga je upitao zašto želi baš tu disciplinu, na šta mu je on rekao: "Gledao sam na televiziji".

Na pitanje da li zna da uradi salto, Jevrosimović je samouvereno rekao da ume, iako ga nikada nije ni probao. "Izveo sam skok, pao na vrat i ubio se, a profesor mi je rekao: Dobro je, dovoljno si lud da možeš da treniraš ovu disciplinu".

Put ka vrhu: "Nisam imao gde"

- Vrlo brzo sam počeo da nižem uspehe i u pionirskoj i juniorskoj selekciji, a onda sam po završetku srednje škole, odnosno po povratku iz vojske u Sloveniji, sa 19 godina otišao u LG Dizeldorf, atletski klub. Nakon dobijene stipendije, otišao sam u Majami. Odmah sam nekako osetio da ću ja tamo ostati, a to su znali i moji roditelji. Otac mi je na aerodromu rekao: "Nećeš ti skoro ovamo".

Od tada, pa sve do danas, jasno je da je Amerika ostala velesila po pitanju inovacija, tehnologija i mogućnosti, a Jevrosimović je u ovoj - nama dalekoj državi - proveo četiri godine. Ipak, da je Evropa uspevala da prati SAD na tom polju, govori i činjenica o Jevrosimovićevom povratku.

- Dizeldorf (Nemačka) je tada bio tehnološki centar Evrope. Firma koju sam osnovao sa trojicom mojih prijatelja već je poslovala dve godine. Ja sam sa 20 godina počeo da trgujem kompjuterima, a sa 22, 23 godine sam odlučio da se moj partner i ja prebacimo u Dizeldorf i da tu otvorimo kancelariju.

Na pitanje Minje Miletić da li je imao strah od neuspeha, bez početnog kapitala, u cvetu mladosti, Jevrosimović odgovara iskreno: "Ja jednostavno nisam imao gde i držao sam se toga. To je bio moj izvor primanja i finansiranja i duboko sam verovao u uspeh".

- Znate, za sve mogu da zahvalim atletici koja mi je dala tu fanatičnu upornost, koja se kasnije odrazila i na biznis. Bitno je samo da ne odustajete od svojih snova.

"Najveći problem mi je bio što sam izgledao mlađe"

U današnje vreme je vrlo izazovno privući partnere i investitore, ali iako mislimo da je "nekada pre" sve bilo lakše i jednostavnije - nije baš tako. Svako vreme nosi svoje izazove, a jedan od najvećih za Jevrosimovića, prema njegovim rečima, bio je taj što izgleda mladoliko.

Bilo je potrebno ubediti partnere da posluju sa nekim ko ima tek 22, 23 godine, izgleda mlađe od toga, a pritom pred svet iznosi velike ideje i vizije. Kako ih ubediti da se nije samo "zaigrao", već da je odlučan u svojoj nameri da uspe i pomeri granice u IT svetu.

- Mi smo čak bili prva generacija poslovnih ljudi koji su izašli iz "odela i kravata". Vodili smo biznis u džinsu i patikama, i bilo je teško razbiti neke utvrđene norme, i u Nemačkoj i u SAD; posebno u firmama kao što je IBM, gde su se poštovale tradicija i poslovna kultura oblačenja - kaže Jevrosimović i ne krije da su prve tri godine bile teške.

- Ali, ne možeš da naučiš da pobeđuješ, ako ne naučiš da gubiš. Bilo je teških momenata, kada nisam znao šta ću sutra da jedem, sa par dolara u džepu. Imao sam razne krize, ali me to nije obeshrabrilo, štaviše.

U to vreme, dok je osnivač Comtrade-a boravio u Nemačkoj, njegova kompanija bila je druga u svetu u distribuciji kompjuterske opreme, sa godišnjim obrtom od 12,5 milijardi dolara. Ipak, sredinom devedesetih odlučio je da proda akcije svoje firme, smatrajući da je dostigao impresivan nivo u poslovanju...

U daljem nastavku razgovora saznajemo i jedan vrlo zanimljiv podatak: Kako i zašto je nastao Comtrade?

- Ja sam Comtrade osnovao 1990/1991. godine, iako sam tada još živeo u Nemačkoj. U tom momentu, osnovao sam ga samo sa željom da dolazim u Srbiju i posećujem porodicu, jer tada apsolutno nisam imao drugog razloga da budem u Jugoslaviji. Comtrade tih prvih pet godina jeste radio, ali je počeo da se razvija tek s mojim povratkom iz Nemačke u Srbiju, neke 1995. godine. Kada sam prodao akcije u prošloj firmi, ja više nisam nameravao da radim, hteo sam da se penzionišem, ali... Drago mi je na kraju što je sve ispalo kako jeste, jer šta bih radio ako ne bih radio ništa? Baviću se ovim poslom dok god budem mogao - priča Jevrosimović.

Teške godine za biznis, ali je presudila nostalgija

- Godine 1996, ukinute su bile sankcije, a ja pošto sam otišao mlad iz zemlje, onda mi je zaista bila želja da se vratim. Kada god sam odlazio iz Beograda, patio sam. Opet, svi naši ljudi koje sam upoznao "preko", imali su samo jedan san: da se vrate kući.

Ova godina bila je prekretnica i za širenje Comtrade-a, budući da je Jevrosimović tada preuzeo posao na sebe i, kako kaže, vrlo brzo je dobio sva tadašnja zastupništva jer su ljudi i firme tada dobro znali šta sve može da napravi u IT biznisu. Najpre je dobio zastupništvo za Srbiju, a onda i za region. Već do 2000. godine, Comtrade je postao najveća IT firma kod nas.

Američka škola, vođenje biznisa u Nemačkoj, a onda Srbija. Značajne tranzicije koje iziskuju prilagođavanje i upoznavanje sa različitim modelima poslovanja. Koliko je bilo teško?

- Evropski i američki model se dosta razlikuju. SAD su otvorene ka novim tehnologijama, sve novo što izađe, odmah se primeni. Kod nas, u Evropi, nije tako, između ostalog i zbog finansija. Znate, ako vam firma radi u minusu - ona je gubitaš i niko neće u nju da uloži, dok u Americi primarno gledaju potencijal; oni žele da ulažu u potencijal. Ja imam i firme u Americi, gde poslujemo po njihovim standardima - priča dalje Jevrosimović, objašnjavajući i to koliko je 2000-ih naše tržište bilo svesno savremenih tehnologija.

- Tada se pravila jasna razlika između, isključivo IKT firmi i svega ostalog što čini IT, a danas te razlike nema. Danas je svaka kompanija tehnološka. Comtrade je, recimo, uvek gledao ka horizontu, šta je ono što sutra može da predstavlja trend; u tehnološkoj šumi morate pronaći pravi put, morate imati znanje, ali i viziju, upornost, da biste izašli iz te šume.

Za Comtrade je, ispostaviće se, taj put u šumi bila veštačka inteligencija (AI). Tema o kojoj danas svi bruje - Meta, Gugl, Amazon i ostali - a o čemu je Jevrosimovićev tim razmišljao još pre 10 godina. Jevrosimović smatra da je veštačka inteligencija put kojim treba ići, ideja kojoj se ne treba opirati, i koja će da proizvede nova zanimanja.

- AI treba posmatrati kao alat i izvući njegov maksimum. Znate, čovek će kao radna snaga uvek biti potreban, a veštačka inteligencija će biti samo ispomoć u radu - objašnjava Jevrosimović, i dodaje da pomoću veštačke inteligencije kompanija može da smanji milionske gubitke.

- Pre šest do sedam godina, firmu smo okrenuli ka sajber bezbednosti, a to je danas neizostavni deo svake kompanije. Okrenuli smo se i zelenim tehnologijama. Comtrade je i sam postao "zelena kompanija"; kod nas je, na primer, zabranjena plastika - kaže osnivač srpskog IT diva za Telcast.

Iako, možda, deluje da Comtrade već tri decenije posluje bez trzavica, Jevrosimović iskreno odgovara na pitanje kada je bilo najteže.

- Godine 2008/09, u jeku Svetske ekonomske krize, taj cunami je naleteo i na nas. Nismo prethodno doživeli ništa slično i nismo znali kako da se nosimo sa svime, a tada smo tek bili kupili slovenačku softversku kompaniju "HERMES SoftLab", koja je u to vreme imala 1.000 inženjera. Mesečni fond plata nam je bio 10 miliona evra, a kriza je najpre udarila po IT i softverskim kompanijama. Izgubili smo dosta kupaca u tom momentu, jer su ljudi imali druge prioritete. Morao sam da zasučem rukave, vratim se u rudnik, a pritom su nas tada mnogi napustili, jednostavno su odustali.

Kriza nije razlog za otkaze

Deceniju i više nakon Svetske ekonomske krize, kompanije su se suočile sa brojnim problemima usled pandemije. Doduše, većina IT firmi je poslovala stabilno, jer je rad na daljinu postao masovna pojava, a onlajn usluge su se tražile više nego ikada pre.

Ali, kada su se stvari opet normalizovale, krenula su brojna otpuštanja u velikim kompanijama, jer je došlo do "prezasićenja" radnom snagom, uposlenom u vreme pandemije, usred povećanog obima posla.

Premda je to poslovna politika koju mnogi danas vode, pravdajući otkaze krizom i sličnim faktorima, Jevrosimović je išao drugim putem. Te 2008/09. uveo je mere koje su, možda, čak i spasile kompaniju u svom najgorem periodu.

- Rekao sam da niko neće biti otpušten. Ko je sa mnom bio u dobrom, kada je firma bila uspešna, biću i ja tu kada nam je loše. Ali, ko je rešen da ide, niko ne sme da ga zadržava. Tu sam čak izgubio i prvu liniju menadžera, međutim, svaka uspešna firma mora da ima "jaku klupu". Maltene preko noći sam doveo novi menadžment, krizni menadžment. Uradio sam sve suprotno onome što su mi savetovale finansijske organizacije. Savetovale su me da otpustim 40 odsto ljudi, ja sam rekao: "To ne dolazi u obzir".

Velike prodaje u tim godinama nije bilo, ali je Comtrade iskoristio svoje znanje da napravi nove proizvode "u tom praznom hodu", i to se isplatilo. Kupci su ponovo sami našli put do kompanije.

Ako se, ponovo, osvrnemo na koronu, imamo utisak da su se stvari u IT industriji mahnito ubrzale, ali da li je zaista tako? "Revolucija u IT industriji je krenula sredinom sedamdesetih, a do danas, mi smo tek na 5 odsto razvoja, dakle, imamo još mnogo posla ubuduće", kaže Jevrosimović, još jednom napominjući koliko je velika potražnja za IT uslugama, kadrovima, ali robom, poput čipova.

Trenutno, pokriveno je samo 40% kadrova u IT sektoru, u svetu, kao i kod nas. Uprkos školovanju i visokim platama, nemamo dovoljno IT radnika, mada smo vrlo konkurentno tržište.

- Comtrade ima 5.000 softverskih inženjera, a prepoznati smo kao tržište koje je visokotehnološko, koje ide na kvalitet, a ne kvantitet. I treba pomenuti da nismo jeftini kao tržište, naš inženjer vredi kao njegov kolega bilo gde u Evropi. Ja sam, doduše, još pre 15 godina uvideo u kom smeru ovo ide i da ćemo se sada suočiti sa velikom kadrovskom krizom, i stoga sam najpre pokrenuo srednju školu, a onda i fakultet za informatiku. Danas imamo ozbiljnu bazu kadrova; ali i pored te baze, uvek smo hronično u minusu za 300 inženjera - navodi osnivač Comtrade-a.

Zaključak ove epizode Telcast-a jeste da, de facto, imamo stručan kadar, kvalitetne inženjere, ali šta je ono što nemamo u odnosu na Silicijumsku dolinu? Odgovor je, zapravo, vrlo jednostavan.

- Nemamo tržište. Znate, 51% svetske ekonomije su SAD. Kada imate takvo tržište, možete da uradite bilo šta. S druge strane, otpora prema novom će uvek biti, ali ja do sada nisam primetio da su krenula neka masovna otpuštanja zbog tehnologije - kaže Jevrosimović i odgovara na pitanje da li koristi društvene mreže.

- Aktivan sam na LinkedIn-u, to je poslovna mreža koju smatram i najozbiljnijom društvenom mrežom. Što se tiče ostalih mreža, mislim da svemu dođe kraj ili, bar, zatišje, kao što je sada slučaj sa Fejsbukom ili rebrendiranjem Tvitera. To je kao kada tradicionalnoj, staroj kafani promenite ime. Tviter nije jeftina igračka, videćemo šta će biti, a njegova sudbina sada isključivo zavisi od vlasnika (Ilona Maska).

I za kraj, Jevrosimović otkriva da, u sferi informisanja, ostaje veran portalima, Blumbergu zbog aktuelnih biznis vesti, kao i Netfliksu.

(Telegraf Biznis)