Milena i Milica su stvorile prvu onlajn školu zanata: Krenule su iz dnevne sobe, danas imaju 600 polaznica
Onlajn umetnička škola je prva platforma na našim prostorima sa snimljenim umetničkim i zanatskim kursevima
"Od starta nam je bilo jasno da je glavna prednost našeg odnosa komplementarnost znanja i veština koje posedujemo i to je do danas ostalo tako", pričaju Milica Prodanović i Milena Jovanović Deljanin koje već više od šest godina sarađuju, a danas mogu da se pohvale i kao osnivačice onlajn platforme za učenje starih zanata.
Iako su obe završile novinarstvo na Fakultetu političkih nauka, od početka su bile svesne značaja kako neformalnog obrazovanja, tako i povezivanja sa drugim preduzetnicima, institucijama, genijalnim pojedincima i idejama.
Zanimljivo je i da ova platforma nije bila njihova prva poslovna ideja, kako su iza sebe imale uspešan projekat "Univerzitet za treće doba", ali im je kao i mnogima, pandemija zadala "nepredvidiv udarac".
Međutim, ove devojke su dokaz da je sve moguće kada imaš jaku želju i dobar plan. Za samo nedelju dana uspele su da od nove ideje krenu u realizaciju, a danas slave drugu godinu prve i za sada jedine Onlajn umetničke škole.
O njihovim počecima, faktorima za uspeh i samoj platformi možete pročitati u intervjuu koje su dale za Telegraf Biznis.
- Kako i kada je nastala vaša ideja o Onlajn umetničkoj školi?
- Onlajn umetnička škola je nastala nakon što je korona srušila naš prethodni posao, Univerzitet za treće doba koji smo godinama razvijale i stvorile sadržajnu, rock and roll priču za penzionere.
- Od prvog razgovora, kada nam je kliknula ideja da snimamo umetničke i zanatske kurseve, do trenutka kada smo sedele u improvizovanom studiju dnevne sobe, prošlo je samo 7 dana. Imale smo znanja koja su nam omogućila da krenemo, poznavale smo žene koje se na moderan način bave ručnim radovima i imaju iskustvo u prenošenju znanja, kupile smo opremu i ušle u nešto sasvim novo.
- Pre nego što smo decembra 2021. lansirale prvi program, snimale smo mesecima, montirale materijale, radile na izradi sajta, učile. Dugo smo imale osećaj da radimo nešto apstraktno, neopipljivo, nešto za šta zapravo i nismo znale kako će da "radi".
- Šta je zapravo Onlajn umetnička škola i da li samo obuhvata radionice putem interneta? Kako ljudi reaguju na ovaj format?
- Onlajn umetnička škola je prva platforma na našim prostorima sa snimljenim umetničkim i zanatskim kursevima. Za sada se na njoj nalaze kursevi modernog pletenja, heklanja (od prve petlje do izrade modernih i upotrebih predmeta), pustovanja vune, dekupaža, izrade nakita i preuređenja nameštaja. Cilj nam je da se tu nađe sve što možete da zamislite i tkanje i vez i umetnička keramika i mnogo toga drugog, a da se kasnije širi i na uslovno "muške zanate".
- Mlađi ljudi uglavnom znaju koje su sve prednosti učenja na ovaj način, a za one koji ne znaju mi vrlo jasno komuniciramo da je sve u dva klika, da se uči odakle hoćeš i kada hoćeš, da možeš nebrojeno puta da vraćaš, premotavaš. Imamo više od 600 zadovoljnih polaznica sa kojima smo u kontaktu putem zatvorenih viber grupa gde mogu da postavljaju pitanja, ali i na individualnom nivou.
- Otkud baš stari zanati?
- Zapravo, to su stari zanati smešteni potpuno u kontekst današnjeg vremena, bilo da je to zauzetoj, modernoj ženi antistres hobi ili veština koja će nekog dovesti do prodaje ručno pravljenih predmeta.
- Ideja se rodila u haotičnom vremenu, kada su ljudi dosta bili u kući i pod stresom, pa smo tragale za tim šta bi mogao da bude releksirajući odgovor na sve što nam se dešava.
- Pletenje i heklanje su često deo okupacionih, radnih terapija, kao što je to generalno rad rukama. Ono što je bila dodatna prednost, poznavale smo umetnice sa kojima smo započele saradnju. Sve one su imale dosta iskustva u radioničarskom radu sa ljudima, pa nije bilo potrebe da im objašnjavamo kako se prenosi znanje.
- Mi smo ih samo usmeravale, izvlačile maksimum iz njih, učile ih kako da se ponašaju pred kamerama i naravno naš deo posla je bio da sve to najbolje moguće upakujemo i predstavimo tržištu.
- Da li ste imale pomoć određenih institucija ili pak investicionih fondova prilikom pokretanja vaše platforme?
- Nismo imale nikakvu pomoć, iako smo u više navrata konkurisale za različite državne projekte i bile odbijene. Vrlo brzo smo uhvatile neki drugi pravac, prestale da očekujemo bilo kakvu pomoć, uzele prvo jedan kredit, pa zatim i drugi i nastavile da idemo ka jasno zacrtanom cilju.
- Danas, kada se priča razvila dovoljno da može biti zanimljiva investicionim fondovima, nismo striktne u pogledu takve buduće saradnje, ali nam je i dalje najdraže kada same uložimo napor i sprovedemo neku ideju u delo.
- Definitivno smo sigurne u to da "sve ima svoje vreme" i da biznisi i ljudi koji ih čine treba da dorastu do nekih saradnji i do nekih novih formi funkcionisanja. Sve što se desi pre pravog momenta, nije dobro i može doneti više štete, nego koristi. Valjda je tako i za sve ostalo u životu.
- Sa kojim izazovima ste se susretale ili se i dalje susrećete?
- Kada je čovek pod brdom i gleda u nebo, on vidi mali deo, plavog neba i misli da je to čitavo prostranstvo, ali što se više penje uz breg, uočava koliko je nepregledno i veliko. Tada mu postaje jasno šta sve ne vidi i šta sve ne zna. Taj osećaj nas prati sve vreme. Kako napravimo jedan korak shvatimo koliko nismo znale i koliko još treba da učimo.
- S druge strane, to je i prava lepota preduzetništva, motivacija da se nastavi dalje, da se stvara i uči. Lepo je kada konkretno vidiš šta si "svojim rukama napravio", pa ti poraste samopouzdanje i onda možeš još više.
- Međutim, kako nema gotovog rešenja, dosta je tu pokušaja, eksperimentisanja, grešaka, a svaka greška košta, iako bez nje ne možeš da napreduješ. Tako da smo imale, verovatno kao i svi na početku i finansijske izazove.
- Danas je najveći izazov kako održati stabilne konstante, naći šta je sve to na šta možemo sa sigurnošću računati iz meseca u mesec, ako to uopšte postoji. Činjenica je da razvoj posla podrazumeva da uvek izbacuješ nove stvari, da budeš inovativan, da prepoznaješ potrebe, da razvijaš interakciju. Tako da je to zapravo kao hod po žici.
- Vaša ideja je sjajna, što se pokazuje i na osnovu broja koji vas podržava i prisustvuje vašim radionicama, ali šta je ono bez čega jedna dobra biznis priča ne može da uspe?
- Mislimo da su glavni sastojci istrajnost i hrabrost i potpuno oslobađanje od svih formi i granica. Snažna vera u to da je sve moguće. Ono što je takođe mnogo bitno to su ljudi sa kojima se ulazi u posao. Često je čovek na tom putu sam, ali mi savetujemo da ko ima ideju treba da pronađe partnera i da krene.
- Partner je osoba koja će osećati istu strast, ali ne treba da bude ista kao mi. Najbolje je da budete komplementarni, da imate različita znanja i da se dopunjujete. Ko ima sreće da pronađe takvu osobu i zna tačno šta želi, 99% su šanse da će uspeti u nameri.
- Kako je biti žena preduzetnik?
- Čini nam se da je danas atraktivno biti žena preduzetnica, dosta se priča o tome, a načelno postoji i raznorazna podrška, pre svega u dostupnosti znanja i informacija, ali i u širenju svesti o preduzetništvu uopšte.
- Ako pričamo i o mamama preduzetnicama, njima je i teže i lakše. Teže im je, jer kao što znamo pravne procedure nisu baš blagonaklone i niko te ne pita "da li ti to sada možeš da izguraš?", ali ima i prednosti. Možeš bolje da upravljaš svojim vremenom i da se usaglašavaš sa porodičnim obavezama.
- Da li vaše radionice pohađaju samo žene i u kom broju? Kao i uzrastu?
- Pa da, naše polaznice su isključivo žene, od 30 do 50 godina u proseku i trenutno ih ima nešto više od 600 koje su na različitim programima.
Muškarci nas kontaktiraju samo kada žele da kupe poklon za svoju partnerku i mi se tada oduševimo i napravimo neko dodatno iznenađenje i za njega i za nju.
- Da li znate šta je vaš sledeći korak?
- Ovu godinu želimo da obeležimo u duhu solidarnosti sa nezaposlenim ženama, a aktivnosti ovog tipa sprovodile smo i ranije. Već na samom osnivanju imale smo akciju "50 zanatskih kurseva za nezaposlene", a u novembru smo sa kompanijom Mozzart poklonile obuke i pakete sa alatima i materijalima za rad svim ženama u sigurnim kućama u Srbiji.
Uporedo sa tim, nastavljamo da snimamo nove programe, ali i da pametnim kompanijama, koje imaju razvijen benefit program, predstavljamo značaj antistres, hobi kurseva za zaposlene žene.
- Godina je lepo počela, već imamo prve partnerske kompanije koje podržavaju naše ideje, tako da se samo nadamo da se ovako nastavi. Ali, od nas zavisi, zato ostajemo na visokoj frekvenciji dobre energije i nastavljamo da radimo. Ne pada nam teško, jer uživamo u svakom koraku ovog procesa.
- Koja je cena kursa i kako ste definisale jedinstvenu cenu?
- Naš biznis model stoji na "tri noge", jer smo shvatile da je, u ovoj fazi razvoja posla, za održivost cele priče veoma važno da imamo nekoliko izvora prihoda. Osim toga, to se pokazalo i kao svrsishodno, pa tako osim komunikacije sa fizičkim licima, koja uče putem snimljenih programa, deo aktivnosti se održava i uživo.
- Veoma smo ponosne i na B2B saradnju sa pametnim kompanijama, koje su naše kurseve prepoznale kao drugačije i autentične benefite za zaposlene, ali neretko od nas kupuju obuke da bi poklanjali dalje, pre svega nezaposlenim ženama.
- U proseku je cena za kurs sa paketom, koji sadrži sve neophodne materijale i alate za rad oko 150 evra.
- U formiranju cene, na samom početku, krenule smo od dosta niže cifre, jer smo želele da čujemo utiske prvih polaznica, da do kraja budemo svesne vrednosti koju pružamo na osnovu njihovog korisničkog iskustva. Nakon toga, poboljšavala se naša usluga, davale smo sve više besplatnih vrednosti, informacija, podrške, uvele smo pakete za rad, po principu "ključ u ruke", pa se samim tim povećavala i cena programa.
(Telegraf Biznis)