Vraćanje puklih patika postalo nemoguća misija: Otkrivamo zašto vam ne daju reklamaciju

Svaki put kada se kupcu odbije reklamacija na obuću, sledeći korak jeste da dokažu da oni nisu krivi za situaciju koja se dogodila, međutim, sada nemaju način

Kvalitet obuće postao je najveći potrošački problem u Srbiji, a kako saznajemo, on se još i produbio. Referentne laboratorije više neće da sarađuju sa fizičkim licima, pa je dokazivanje, a samim tim i reklamacija postalo - nemoguća misija na našem tržištu. 

Teme za vas

Od ukupne robe koja se prodaje u Srbiji, obuća izgleda spada u najnekvalitetniju. Zbog lošeg kvaliteta, cipele i patike glavni su predmet većine reklamacija, ali tek pokoja primedba stigne i do suda, jer su često parnični troškovi skuplji od same robe.

Prilikom kupovine obuće, potrošači se vode teorijom "ono što je skupo to je i kvalitetno". Međutim, u praksi je potpuno drugačije, cena ne opravdava kvalitet i samim tim dolazi do velikog nezadovoljstva potrošača nakon svega nekoliko meseci od kupovine.

Istovremeno, onlajn trgovina je u Srbiji porasla za vreme epidemije, ali je porastao i broj žalbi građana. Tako, one sada zatrpavaju Udruženja za zaštitu potrošača, a rešenja jednostavno nema.

Svaki put kada se kupcu odbije reklamacija na obuću, sledeći korak jeeste da dokažu da oni nisu krivi za situaciju koja se dogodila, međutim, sada nemaju način.

- To jedino mogu putem nezavisne laboratorije da urade. Međutim, stručne laboratoije više ne sarađuju sa fizičkim licima, i analize mogu da rade samo sa pravnim licima. To znači da laboratorije rade testove isključivo na na novom proizvodu -kaže za Telegraf Biznis Marko Dragić, pravni savetnik pri Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS).

Prema njegovim rečima, na tom novom proizvodu ne može da se utvrdi ništa.

- Stručnjaci onda mogu samo vizuelnim zapažanjima da odrede da li postoji problem i da daju mišljenje koje ne znači ništa, odnosno nije obavezujuće. To jeste možda korak ka rešavanju problema, ali u praksi, nijedna reklamacija ne može da se reši - navodi naš sagovornik.

Državni organi pred ovakvim situacija uglavnom su nemi i praktično se prećutno dozvoljava trgovcima da nastave sa takvim načinom poslovanja, navodi Dragić, dodajući da se uporno provlači teza da idemo ka pravcu EU i usklađujemo Zakone sa EU, što u konkretnom slučaju nije istina.

Jedan od problema je u tome što ne postoje utvrđeni standardi prilikom uvoza, što znači da roba i nižeg kvaliteta može da se nađe u rafovima trgovaca.

- Javlja se  problem i kvaliteta, odnosno pravilnika, jer tako ulazi veći broj nekvalitne robe u zemlju. Nije moguće da samo jedna loboratorija vrši analizu tokom  uvoza,a onda i odlučuje o svakoj reklamaciji - navodi nam on.

(Telegraf Biznis)