"Imate dobra rešenja, ali vaš električni auto niko neće kupiti bez ovog programa": Koji izazovi čekaju Srbiju?

Jedan od ključnih izazova sa kojim se Srbija susreće kada je reč o tranzitu ka pametnijem transportu jeste sama infrastruktura

"Kako oblikovati budućnost pametne mobilnosti?", bilo je ključno pitanje sa kojim su se susreli govornici na prvom panelu u okviru konferencije "Pametni gradovi jugoistočne Evrope", koja je održana danas u Beogradu.

Automna taksi vozila, dronovi koji gase požare i optimizovani prevoz dece u školske ustanove u Portugalu, pomoću kojeg se smanji 40 tona ugljen-dioksida godišnje, samo su neki od primera efikasne i pametne upotrebe transporta za koje smo imali prilike da čujemo.

Teme za vas

Prema izveštaju Bloomberg-a, samo 3 odsto od 1,3 milijardi vozila na svetu će biti električno do kraja godine. Ali, pametna mobilnost je mnogo više od toga.

- Za pametnu energetsku mrežu, električna vozila su samo jedan od entiteta. Smart Green koji započinje sa razvojem sa pametnim merenjem električne energije, je jedan korpus funkcionalnosti koji treba da obezbedi da se kompletna energetska infrastruktura u distrubitivnoj mreži drugačije koncipira, projektuje, održava i razvija u odnosu na tradicionalnu - istakao je profesor sa Mediteranskog fakulteta u Podgorici Velimir Strugar.

Jedan od ključnih izazova sa kojim se Srbija susreće kada je reč o tranzitu ka pametnijem transportu jeste sama infrastruktura, ali i odsustvo kadrova.

Miloš Petrašinović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu ističe da više nije dovoljno da studirate samo informacione tehnologije, već da nam treba spoj IT znanja i mašinstva.

- Imate vrlo dobra hardverska rešenja, kao što je električni automobil, kojeg niko u budućnosti neće kupiti ako nema dobar program, i imate softver koji je bez neke primene u prirodi potpuno beznačajan za čoveka - naglašava.

Na panelu je bilo i reči o upotrebi podataka u korist pametne mobilnosti što otvara pitanje koliko su ljudi spremni na takav ustupak. Kako ističe Nemanja Malašević ispred Kinto Joint, ovo pitanje je i dalje nešto na čemu mora da se radi.

- Ne postoji jedno univerzalno rešenje. Ono što je bitan prvi korak je da približimo ljudima da koriste takve sisteme i ono što se mi trudimo je da takva rešenja proširimo i učinimo dostupnim svim ljudima.

- Kada im pomenete da će neki sistem da ima njihovu lokaciju, naravno da će se uplašiti i imati inicijalnu odbojnost ka njemu. Ono što je dobro je da postoje tehnike koje omogućavaju da ti lični podaci ne postanu podaci koji nisu lični. Odnosno potpuna anonimizacija. To mi radimo u našem sistemu, nikada ni u jednom trenutku neće ostati vaša prava adresa zabeležena. Zapravo se puno radi na tome - dodao je za naš portal.

Kada je reč o državi i podršci koju pruža na polju pametne mobilnosti, Aleksandra Tomić ispred Inovacionog centra Mašinskog fakulteta u Beogradu ističe da je potpisan ugovor vredan 142 miliona evra za Horizont program.

- Sinergija države, privrede, naučno istraživačkih centara i fakulteta je dobitna kombinacija za budućnost. Strane kompanije osim što dolaze zbog energetike, subvencija i investicionog ambijenta pre svega dolaze zbog kadrova.

(Telegraf Biznis)