Šta je "kilometraža namirnica" i zašto uvozimo ono što ne moramo?
U SAD, prosečna namirnica putuje čak 2.400 kilometara - dok ne stigne do tanjira kupca
Mimo ekonomije i pružanja podrške lokalnim proizvođačima, postoji još jedan razlog zašto se sve češće apeluje na odabir proizvoda iz lokalnog uzgoja, a to je: ekologija, zaštita planete, smanjenje CO2 otiska.
Koliko se svet menjao i promenio dosad, govori i podatak da je Britanija nekada proizvodila najviše vrsta jabuka na svetu, ali sada uvozi čak 70 odsto.
Teme za vas
"Ovde sam da zavapim sa krova sveta, zaustavite ludilo": Oglasio se Antonio Gutereš
Dagnje pune mikroplastike, baš kao i krupna riba: Zapanjiće vas koliko čestica čovek unese godišnje
U Bangladešu, rakovi su "zlatna koka" što se tiče izvoza, i putuju više od 16.000 km da stignu do Britanskih ostrva, iako Britanija ima račiće i kod kuće.
Dodatno, u SAD prosečna namirnica putuje čak 2.400 kilometara - dok ne stigne do tanjira kupca.
Evo još jednog zanimljivog podatka: Havaji gaje svoju šećernu trsku, pa ipak, uvoze ovu namirnicu koja proputuje 16.000 km u paketićima, ne bi li stigla do havajskih kafića.
Transportovanje hrane, generalno, predstavlja ogromno ekološko, socijalno i ekonomsko opterećenje, a među njima su vazdušno zagađenje i globalno otopljavanje.
Sam termin "kilometraža namirnica" ili "food miles" skovao je Tim Lang 1992. godine, a odnosi se na udaljenost koju hrani prevaljuje od proizvođača do potrošača.
Stoga, neki savesni potrošači sada radije biraju lokalno, kako bi barem malo doprineli očuvanju planete i smanjenju zagađenja.
Treba imati u vidu i ove procene: pomorski transport je 50 puta efikasniji od vazdušnog, u pogledu emitovanja ugljen-dioksida.
(Telegraf Biznis)