Od svetskih čuda do pametnih zgrada: Bez jedne stvari, ništa ne bi bilo isto
Bez rudarstva ne bi bilo ni svetski poznatih građevina
Šta je zajedničko Big Benu u Londonu, Ajfelovoj kuli u Parizu, Tadž Mahalu u Indiji, Sagradi Familiji u Barseloni i Milanskoj skali u istoimenom gradu? Odgovor je jednostavan: Trajnost! Radovi na izgradnji Sagrade Familije počeli su pre 142 godine, Ajfelova kula sagrađena je 1889. godine, dok je Tadž Mahal, koji spada u sedam svetskih čuda novog doba, završen u 17. veku.
Ta trajnost oslikava se u materijalima koji su korišćeni za njihovu izgradnju:
-
Ajfelova kula je pune četiri decenije bila najviša građevina na svetu, a po visini ju je prestigla Krajslerova zgrada u Njujorku. Kula je u potpunosti izgrađena od čelika;
-
Tadž Mahal je kraljevski mauzolej za velikog vladara i njegovu omiljenu ženu, na čijoj izgradnji je radilo 22.000 ljudi. U potpunosti je izgrađen od mermera;
-
Radovi na Sagrada Familiji, rimokatoličkoj bazilici napravljenoj u gotskom stilu trebalo bi da budu gotovi do 2028. godine, a gradi se od armiranog betona.
Dok se penjete na Ajfelov toranj, pravite fotografiju svojim mobilnim telefonom ispred Sagrade Familije ili hodate ka Milanskoj skali, pored divljenja, verovatno zaboravljate na ključnu činjenicu - kako je sve ovo moglo da bude izgrađeno? Odnosno, kako smo materijal neophodan za izgradnju i dobili? Odgovor leži u rudarstvu.
Od Gaudija do savremenih arhitektonskih rešenja – inovacije zahvaljujući novim materijalima
Gaudi je promenio nacrt Sagrada Familije kada je video mogućnosti betona ojačanog čelikom. Armirani beton rešio je problem zatezanja i otvorio mogućnost da ovaj biser arhitekture izgleda baš kako ga je Gaudi zamislio.
Kada je reč o savremenim građevinama, slična situacija je sa čuvenom Allianz Arena u Minhenu koja pomera granice održivosti zahvaljujući novim materijalima koje obezbeđuje savremeno rudarstvo. Spoljna arhitektura Allianz Arene sastoji se od 2.874 metalnih panela dijamantskog oblika.
Kakav smer diktira novo doba?
U poslednjih nekoliko godina, fokus razvoja gradova se preusmerio ka projektovanju i izgradnji pametnijih, održivijih zgrada koje podržavaju digitalizaciju i zelenu tranziciju.
Koriste se rešenja zasnovana na najsavremenijim tehnologijama koja unapređuju efikasnost i komfor, dok istovremeno smanjuju ekološki uticaj.
Prema podacima evropskih instituta, zgrade u Evropi troše čak 40% energije koju čitav kontinent proizvede na godišnjem nivou. I to je podatak na kom se pod hitno mora raditi u okviru napora da se ispune ciljevi zelene tranzicije.
Tehnologijama i materijalima koji su danas dostupni na tržištu potrošnja bi mogla biti prepolovljena već u narednih nekoliko decenija i smanjen ekološki otisak.
Pametne zgrade čine pametne gradove, koji teže sve većoj automatizaciji i održivosti. Na ulicama širom sveta uskoro bi trebalo da dominira još jedno održivije rešenje moguće zahvaljujući mineralnim sirovinama - električni transport.
Elektrifikacija transporta je prioritet u transformaciji načina na koji živimo, kako bi svakodnevno kretanje u milionskim gradovima imalo što manji uticaj na kvalitet vazduha, za razliku od trenutnih emisija motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Ključna uloga litijuma u pametnim zgradama
Osim uloge koju litijum igra u električnim vozilima, ima važnu ulogu i u pametnim zgradama.
Zahvaljujući litijum jonskim baterijama, pametne zgrade su održivije, gradovi bezbedniji, a život mobilniji. I što je važno to se ne odnosi samo na novoizgrađene objekte, već i na stare zgrade koje zahvaljujući novim rešenjima mogu ići u korak sa energetskom tranzicijom.
I solarni paneli sve više igraju ključnu ulogu u snabdevanju energijom i skoro da više ne postoje kompanije koje se ne oslanjaju na njihovu pomoć.
Veoma su značajni u zelenoj tranziciji jer smanjuju količinu električne energije koja dolazi iz fosilnih goriva za oko 75 miliona barela nafte i 35 miliona tona ugljen-dioksida godišnje.
Dobijena energija skladišti se u moćnim litijum-jonskim baterijama, i zbog toga ovaj mineral igra značajnu ulogu u zelenoj tranziciji u građevinarstvu.
Jedan od pionirskih primera kako kompanije i zgrade mogu da iskoriste litijum u zelenoj tranziciji je toranj Smart Green u Frajburgu u Nemačkoj koji je ceo pokriven fotonaponskim panelima, a višak energije se čuva u litijum-jonskom akumulatoru tako da može da se koristi čak i u okolnim zgradama, doprinoseći energetskoj efikasnosti celog naselja.
Cilj je klimatski neutralna zgrada
Energija koju generiše PV fasada višespratnice će proizvoditi više električne energije nego što se može direktno potrošiti kada je izložena visokim nivoima sunčevog zračenja stoji na zvaničnom portalu zgrade.
Iz tog razloga je planirano fleksibilno skladištenje energije. Ovo bi trebalo da ima mogućnost da integriše dalje proizvođače i korisnike obnovljive energije. Na ovaj način, Smart Green Tower služiće kao „energetski menadžer“.
S druge strane, litijum-jonski skladišni objekat u zgradi treba da služi kao veza između decentralizovanih postrojenja za proizvodnju regenerativne energije i distributivne mreže.
Litijum je iz brojnih razloga svrstan u kritične sirovine, predstavlja jednu od najtraženijih sirovina na svetu sa perspektivom da taj status zadrži i u narednim decenijama, a Evropa se već utrkuje da ga obezbedi.
Zemlje širom sveta u litijumu vide potencijal za ekonomski razvoj i budućnost sa manje štetnih emisija.
Jedno od najperspektivnijih i najbolje istraženih ležišta litijuma u Evropi upravo se nalazi u Srbiji, u dolini Jadra.
Ruda jadarit pronađena je još 2004. godine u Jadarskoj dolini, a internacionalna mineraloška asocijacija zvanično ga je priznala kao novi mineral u novembru 2006. Zbog visoke koncentracije litijuma i bora po toni iskopane rude, rangiran je kao jedno od najznačajnijih ležišta litijuma na svetu.
(Telegraf Biznis)