Rudarstvo u razvijenim zemljama

Korak bliže električnim rudnicima budućnosti

Rudarstvo često izaziva kontroverze zbog mogućeg uticaja na životnu sredinu i zajednice, što vidimo i u aktuelnoj diskusiji o litijumu. Međutim, u razvijenim evropskim zemljama sa dugom rudarskom tradicijom, savremene tehnologije i rigorozni ekološki standardi čine da je rudarstvo u potpunosti prihvaćeno kao i svaka druga industrijska grana.

To je na neki način postao imperativ, jer će energetska tranzicija zavisiti od rudarenja litijuma, kobalta, nikla i drugih kritičnih sirovina, a zemlje sa ovim bogatstvom će imati jasnu ekonomsku prednost na svetskom nivou.

Teme za vas

Nordijske zemlje predvode u usvajanju održivih rudarskih praksi. Švedska rudarska kompanija Boliden je u aprilu uspešno uvela prvi električni sistem kamiona na baterije u svom podzemnom rudniku Kristineberg na severu zemlje.

Efikasnost, bezbednost, održivost

Elektrifikacija transportne flote jedan je od najefikasnijih načina za smanjenje emisije CO2 i dostizanja ciljeva održivosti u rudarskoj industriji. Nova e-flota u švedskom rudniku može se posmatrati kao korak ka potpuno električnim rudnicima budućnosti.

Moderna električna vozila mogu se očekivati i u podzemnom rudniku „Jadar“ ukoliko ovaj projekat zaživi, s obzirom na to da Rio Tinto značajno ulaže u električnu rudarsku mehanizaciju.

Kamionski transport ne bi mogao da bude potpuno elektrifikovan odmah na početku rada rudnika, ali već sada se planira da sva transportna vozila postepeno budu prebačena na električni pogon, navodi se u nacrtima studija o proceni uticaja projekta na životnu sredinu.

- Energetska efikasnost i održivost modernih rudnika ogledaju se, između ostalog, u primeni električnih vozila, odnosno mehanizacije koja u svom radu koristi električne baterije. Smanjena emisija izduvnih gasova rudarske mehanizacije se direktno odražava na bolji kvalitet vazduha u radnom okruženju. Efikasnost i bezbednost rudarskih procesa dodatno unapređuje automatizacija, pre svega u sferi transporta i izrade bušotina, jer smanjuje izloženost zaposlenih rizicima koji su ranije bili uobičajeni za ovu vrstu rada. Sve češće viđamo i pametne šlemove koji prate uslove u okruženju, upozoravajući zaposlene na potencijalne opasnosti. Ovo su samo neke od inovacija koje zajedno imaju cilj da poboljšaju bezbednost, efikasnost i održivost u operacijama podzemnog rudarstva, definišući jednu novu, modernu industriju - kaže profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Aleksandar Cvjetić, koji je učestvovao u izradi studija o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat Jadar.

Pametno upravljanje otpadom

Finska je još jedan sjajan primer zemlje koja uspešno integriše održive prakse u rudarsku industriju. U finskim rudnicima primenjuju se sofisticirane metode za upravljanje otpadom i precizno bušenje. Otpad dobija nove namene, čime se smanjuje ekološki otisak. Nakon završetka rudarenja teren se obnavlja i vraća u prirodno stanje.

Nije neobično da bude pretvoren u park ili zaštićeni rezervat.

Slični planovi postoje i za projekat „Jadar“. Otpad bi bio u čvrstom obliku radi što manjeg uticaja na okruženje. Predviđeno je da se do 50% otpada iskoristi za zapunjavanje podzemnih tunela u rudniku, čime je prepolovljena ukupna površina koju bi deponija zauzimala, navodi se u nacrtima studija koji su dostupni na sajtu projekta.

Upravljanje podzemnim rudnikom s površine

Da bi ostvarila zelenu agendu, Evropska unija insistira na razvoju održivog rudarstva. U martu je usvojila Zakon o kritičnim sirovinama, koji skraćuje procedure izdavanja dozvola za nove rudnike, a rudarske kompanije obavezuje da prijave svoj ekološki otisak.

Dodatno, od 2027. godine svaka baterija će morati da ima „baterijski pasoš“ kao potvrdu da je proizvedena uz poštovanje ekoloških standarda. To je i razlog zašto litijum u Srbiji mora biti proizveden u skladu sa striktnim evropskim propisima, jer u suprotnom ne bi ni mogao da dođe do tržištu EU.

Digitalizacija i automatizacija uz primenu veštačke inteligencije pomažu kompanijama da povećaju proizvodnju sa što manjim uticajem na životnu sredinu i kreiraju bezbedno okruženje za zaposlene.

IoT sistemi (Internet of Things) omogućavaju praćenje uslova na radu u realnom vremenu, kao i status opreme čiji kvar može imati posledice po zaposlene. Analitika podataka i AI algoritmi optimizuju operacije, predviđaju potrebe održavanja i pomažu u donošenju odluka. Daljinsko upravljanje mašinama koje rade ispod zemlje omogućava operaterima da rade sa bezbednih lokacija na površini.

Moderno rudarstvo u razvijenim zemljama pokazuje da je moguće razvijati industriju na način koji čuva životnu sredinu, a to je izuzetno značajno u trenutku kada raste potražnja za kritičnim mineralima.

Prema predviđanjima Međunarodne agencije za energiju (IEA) potražnja za mineralima ključnim za tranziciju ka čistoj energiji povećaće se između 1,5 i 7 puta do 2030. godine.

(Telegraf Biznis)