Zašto nema radnika u ugostiteljstvu? Ne vraćaju se na stara radna mesta, otkrivaju svoje razloge

Veruje se da je potrebna je kreativnost u zapošljavanju, kao i obuka talenata i aktivacija daljih potencijala zaposlenih

Više nije tajna da ugostiteljima i hotelijerima manjka radne snage, a sve se preokrenulo kada je krenula pandemija kovida-19, ali i nakon povratka u normalu.

Početkom krize masovno su pljuštali otkazi u ovim branšama, a sada su radnici "ti koji se pitaju".

Teme za vas

Na meniju jednog restorana na Bodenskom jezeru stoji natpis: "Zbog manjka zaposlenih trenutno nudimo smanjeni izbor hrane". Na sve to, u Nemačkoj nedeljama unazad postoji problem sa suncokretovim uljem, koji je ključni sastojak ne samo u domaćinstvima, već i u svim kuhinjama ugostiteljskih objekata.

To nije slučaj samo u Merzburgu ili Minhenu, već širom zemlje. I naravno, ovaj problem ne muči samo Nemce. Svuda je, u međuvremenu, došlo do brojnih prekvalifikacija - posebno u pogođenim branšama. Podsećamo, avio-industrija je trenutno stavljena pred nezapamćene izazove, a najnovija vest su štrajkovi Italijana koji traže bolje plate.

Dok kuvari imaju bolje plate i, verovatno, pogodnije radne uslove od konobara - ovi drugi se sve teže vraćaju svojoj staroj profesiji. Smetaju im male plate, odsustvo fleksibilnosti, naporne smene... Da nije bilo korone i prinudne obustave rada za mnoge od njih, verovatno bi većina nastavila da radi taj posao.

Ipak, okolnosti su ih naterale da potraže druge opcije i da prošire vidike. Slična je priča i Sonje Dilon (33) koja je radila na šalteru za ček in, odnosno prijavu putnika, za kompaniju Virdžin Atlantik. Tu je provela 5 godina, ali je 2020. proglašena za "višak". Sada se, kaže, više ne bi vratila tom poslu, posebno jer je pokrenula sopstveni biznis.

Ljudi upućeni u dešavanja u ugostiteljskoj industriji kažu da kompanije ne smeju da posustaju u naporima da obezbede dobar kvalitet obuke. Dakle, ulaganje u radnike, obučavanje i mogućnost napredovanja su dodatni benefiti koje radnici cene, ali koji često izostaju.

Ovo se posebno odnosi na omladinu, profesionalce koji pripadaju generaciji Z ili grupi milenijalaca, a koji konstantno traže veća i bolja prava, više plate, nivo fleksibilnosti u radu koji bi im obezbedio blagostanje. Dakle, veruje se da su potrebni društveno-politički napori, naročito kada je reč o branšama koje se ne mogu raditi na daljinu.

Neophodno je da budete na radnom mestu, a tu se javljaju novi izazovi za mnoge koji su tokom rada od kuće mogli da završavaju neke neodložne obaveze, brinu o deci, starijim roditeljima...

Veruje se da je potrebna je kreativnost u zapošljavanju, kao i obuka talenata i aktivacija daljih potencijala zaposlenih, kao što su žene koje se vraćaju na posao ili menjaju karijeru. U ugostiteljstvu, kao i u hotelijerstvu, ima dosta žena - važno je pronaći odgovarajuće mere koje će im dati adekvatnu fleksibilnost, tako da mogu da grade i porodicu.

(Telegraf Biznis)