Godinu dana rada MGSI: Najznačajniji rezultati u proteklih 12 meseci i planovi za budućnost

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrstrukture (MGSI) je na svom sajtu objavilo Izveštaj o rezultatima u prvih godinu dana rada, otkako je na čelu tog ministarstva Goran Vesić.

Ministarstvo ističe da se Srbija u poslednjih 10 godina ekonomski uzdigla i transformisala u zemlju poželjnu za život, zasnivanje porodice, investicije i pokretanje biznisa, i ističu da u tom poduhvatu razvoj infrastrukture predstavlja jedan od najvažnijih prioriteta, a da je to postignuto izgradnjom auto-puta Ruma - Šabac, brze saobraćajnice Novi Beograd - Surčin i obilaznice oko Beograda.

U izveštaju se podseća i da se grade brze saobraćajnice Požarevac - Veliko Gradište - Golubac i "Osmeh Srbije” tj. Bački Breg – Nakovo sa krakom do Srpske Crnje, auto-put Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, brza saobraćajnica do Loznice, auto-put Sremska Rača – Kuzmin. Takođe, navode da je otvoren prvi deo Moravskog koridora, prva deonica auto-puta Niš – Merdare, i da je obnovljeno 224 kilometara lokalnih puteva, a da se trenutno radi na još 460 kilometara.

Posebno se ističe da je za ravnomerni razvoj Srbije i regionalno povezivanje neophodno imati razvijenu železnicu.

"Nastavljamo izgradnju brze pruge od Novog Sada ka Subotici, sprovodimo pripreme za izgradnju brze pruge od Beograda do Niša, rekonstruišemo prugu Niš – Dimitrovgrad i još pet regionalnih pruga. Usvojen je i set železničkih zakona koji je pokazao opredeljenost Srbije za nastavak evropskih integracija", piše u izveštaju.

16 ključnih tačaka

IZGRAĐENA I OTVORENA OBILAZNICA OKO BEOGRADA

Posle 30 godina, Beograd je dobio obilaznicu. Izgradnjom deonice od tunela Straževica do Bubanj potoka završena je izgradnja obilaznice oko Beograda. Otvaranje je bilo na Vidovdan, 28. juna 2023. godine.

IZGRAĐENA I OTVORENA BRZA SAOBRAĆAJNICA NOVI BEOGRAD – SURČIN

Izgradnjom i otvaranjem brze saobraćajnice Novi Beograd – Surčin, Beograd je dobio najbržu vezu sa auto-putem „Miloš Veliki“. Brza saobraćajnica je otvorena 01. aprila 2023. godine.

IZGRAĐEN I OTVOREN DEO MORAVSKOG KORIDORA POJATE – MAKREŠANE

Izgradnjom prvih 16,9 kilometara Moravskog koridora od Pojata do Makrešana otvoren je prvi deo Moravskog koridora. Deonica je otvorena 29. aprila 2023. godine.

IZGRAĐEN I OTVOREN AUTOPUT RUMA – ŠABAC

Izgradnjom i otvaranjem auto-puta Ruma – Šabac sa novim mostom preko Save, Šabac je spojen sa auto-putem. Auto-put je otvoren 14. oktobra 2023. godine.

IZGRAĐENA I OTVORENA PRVA DEONICA AUTO-PUTA NIŠ – MERDARE

Izgrađeno je prvih 5,5 kilometara poluprofila auto-puta, deonica Merošina – Merošina 1.

PROBIJEN TUNEL LAZ NA AUTO-PUTU „MILOŠ VELIKI“

Tunel Laz dužine 2,85 kilometara predstavlja jedan od najdužih tunela u Srbiji. U martu 2023. godine probijene su obe cevi tunela.

IZGRAĐENO I PUŠTENO U RAD POSTROJENJE ZA PRERADU OTPADNIH VODA U VRANJU

Izgrađeno i pušteno u rad postrojenje za preradu otpadnih voda u Vranju, kapaciteta ekvivalent 65.000 stanovnika, čime se prvenstveno postiže zaštita kvaliteta vode u Južnoj Moravi.

ZAPLOVI SRBIJOM – NOVA PRISTANIŠTA U SREMSKOJ MITROVICI I ZEMUNU

Pokrenut projekat Zaplovi Srbijom u okviru kog se grade nove marine, pristaništa, razvija kanalski linijski saobraćaj. Izgrađena i otvorena pristaništa u Sremskoj Mitrovici i Zemunu.

BRZA PRUGA NOVI SAD – SUBOTICA

Ubrzani radovi na izgradnji brze pruge Novi Sad – Subotica. Na zahtev predsednika Aleksandra Vučića rok za završetak brze pruge pomeren sa sredine 2025. godine na kraj 2024. godine.

ZAVRŠENA IZGRADNJA INTERMODALNOG TERMINALA U BATAJNICI

Izgrađen intermodalni terminal u Batajnici, mesto ukrštanja drumskog i železničkog saobraćaja, na kome vozovi iz jadranskih, egejskih i jonskih luka i evropskih centara pretvaraju robu.

SRPSKIM TAGOM KROZ SEVERNU MAKEDONIJU

Uspostavljena integrisana naplata putarina između Srbije i Severne Makedonije. Vozači od sada mogu sa tagovima kupljenim u jednoj državi da prolaze kroz naplatne stanice druge države.

IZGRAĐEN NOVI TORANJ I NOVA POLETNO-SLETNA STAZA NA AERODROMU „NIKOLA TESLA“

Posle 60 godina, aerodrom „Nikola Tesla“ dobio je novu poletno-sletnu stazu dužine 3.500 metara. Izgrađen je i novi kontrolni toranj površine 3.180 metara kvadratnih.

ISTORIJSKI REZULTATI ER SRBIJE

Er Srbija je prvi put u istoriji prevezla više od 3 miliona putnika u toku jedne godine, uvela 22 nove linije i obnovila flotu sa novih 11 aviona.

INTEGRALNI RAZVOJ OVČARSKO-KABLARSKE KLISURE I JUGOZAPADNE SRBIJE

Sprovodi se projekat koji je pokrenula premijerka Ana Brnabić gde se kroz sufinansiranje projekata ulaže u razvoj Čačka, Lučana, Leskovca, Bojnika, Kraljeva, Kuršumlije, Medveđe, Lebana i Prokuplja.

STUDENTSKA PRAKSA U MGSI I PREDUZEĆIMA

Realizovan prvi ciklus i pokrenut drugi ciklus studentske prakse u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i preduzećima u sistemu Ministarstva.

USVOJEN ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI

Donet ključni zakon za razvoj građevinskog sektora u Srbiji. Donošenjem Zakona o planiraju i izgradnji, procesi su postali transparentniji, a poslovanje predvidljivije, što je dovelo do povećane investitorske aktivnosti.

Drumski transport, putevi i bezbednost saobraćaja

POTPISAN UGOVOR O IZGRADNJI BRZE SAOBRAĆAJNICE „OSMEH SRBIJE”

Projekat podrazumeva izgradnju brze saobraćajnice, dužine 186 kilometara, koja će spojiti granične prelaze Bački Breg i Nakovo. Izgradnjom ove

saobraćajnice spojiće se gradovi i opštine Sombor, Kula, Vrbas, Bečej, Novi Bečej, Kikinda i Srpska Crnja, što će pozitivno da utiče na razvoj severnog dela Vojvodine.

Vesić je u Pekingu potpisao Ugovor o izgradnji brze saobraćajnice sa produžetkom do Srpske Crnje sa kineskom kompanijom „China

Construction Eighth Engineering Division Corp., Ltd“. Radovi počinju tokom novembra 2023. godine

POTPISAN UGOVOR ZA IZGRADNjU AUTO-PUTA BEOGRAD – ZRENjANIN – NOVI SAD

Auto-put koji će spojiti Beograd - Zrenjanin i Novi Sad dužine je 105,4 kilometara i rasteretiće postojeće magistralne pravce i povećati bezbednost

saobraćaja. Vesić je u Kini potpisao ugovor o izgradnji auto-puta sa kineskom kompanijom „Šandong“.

VIŠE DOZVOLA ZA SRPSKE PREVOZNIKE

Shodno pregovorima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sa resornim ministarstvima drugih zemalja povećan je broj

dozvola za srpske prevoznike, a ovo su zemlje: Španija, 43 odsto više; Italija, 50 odsto više; Mađarska, 50 odsto više; Švedska, 1.600 dozvola.

SRBIJA I MAĐARSKA – SARADNjA U REALIZACIJI VELIKIH INFRASTRUKTURNIH PROJEKATA

Projekti se realizuju u skladu sa okvirnim Sporazumom o ekonomskoj saradnji na infrastrukturnim projektima između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Mađarske. U okviru projekta iz granta Vlade Mađarske, u iznosu od 5 miliona evra, izrađuje se projektna dokumentacija iz pet oblasti: Remedijacija i izmuljavanje jezera Međuvršje i Bubanj; Kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadne vode u 10 opština; Vodosnabdevanje u 11 opština; Putna infrastruktura - Pristupni put regionalnom centru za komunalni otpad Subotica i Tunel kod Ljubovije; i Prevodnica na Tisi kod Novog Bečeja.

U toku je izrada Studije izvodljivosti izmuljavanja jezera Međuvršje i Bubanj, a rok za izradu je decembar 2023. godine. Za Kanalizacione mreže i

PPOV u 10 opština potpisan je ugovor 25.04.2023. godine. Ukupna vrednost projekata je 200 miliona evra, a rok za završetak je kraj 2028.

BRŽE PREKO SRPSKO – MAĐARSKE GRANICE – REKONSTRUKCIJA I DOGRADNjA GRANIČNOG PRELAZA HORGOŠ

Projekat podrazumeva izgradnju i rekonstrukciju graničnog prelaza Horgoš na teritoriji Opštine Kanjiža. Imajući u vidu značaj i opterećenost graničnog prelaza Horgoš, proširenjem kapaciteta smanjuje se saobraćajno opterećenje, skraćuje se vremensko zadržavanje na graničnom prelazu u kritičnom periodu (godišnji odmori, praznici), i obezbeđuje viši nivo bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.

Planirano proširenje lokacije graničnog prelaza „Horgoš” je od izuzetne važnosti jer predstavlja deo evropskog koridora 10 (Državni put IA reda) i jednu od ključnih tačaka tranzitnog saobraćaja kroz našu zemlju, navode iz MGSI.

Osim rekonstrukcije postojećih saobraćajnica, na ulazu i izlazu iz zemlje u teretnim terminalima do granične linije, predviđena je izgradnja po još tri saobraćajne trake.

IZGRADNjA SEVERNE OBILAZNICE OKO KRAGUJEVCA

Izgradnjom severne obilaznice oko Kragujevca u dužini od 22 km realizovaće se povezivanje autoputskih pravaca Kragujevac - Batočina i Kragujevac – Mrčajevci i preusmeravanje teretnog i teškog saobraćaja van centralnih gradskih zona. Ovim se postiže i rešavanje najistaknutijih problema ulične mreže grada (vođenje tranzitnog saobraćaja kroz centralno gradsko područje), kao i stvaranje uslova za razvoj privrednih zona duž obilaznice.

Vlada je na predlog MGSI donela Odluku o sprovođenju postupka za izbor starteškog partnera na realiazciji projekta izgradnje severne obilaznice oko Kragujevca. Radna grupa kojom je predsedavao ministar, pripremila je javni poziv, analizirala ponude i prema platformi koju je donela Vlada RS, sprovela pregovore sa izabranim strateškim partnerom u cilju zaključenja ugovora.

Ugovor o projektovanju i izvođenju radova potpisan je 25. jula 2023. godine sa konzorcijumom čiji je nosilac Srbijaautoput d.o.o. Vrednost projekta je oko 286 miliona evra, a rok za završetak projekta je jul 2027. godine.

ZELENE STANICE NA SRPSKIM AUTO–PUTEVIMA

Na 16 postojećih odmorišta na auto-putevima biće postavljene zelene stanice sa najmanje 80, a najviše 320 punjača za električne automobile. Raspisan je javni poziv za postavljanje zelenih stanica, a procenjena vrednost investicije kompanije koja pobedi na tenderu je oko 768 miliona dinara.

1,75 MILIONA EVRA ZA PODRŠKU LOKALNIM SAMUPRAVAMA U PRIMENI NAPREDNIH TEHNOLOŠKIH REŠENjA U OBLASTI DRUMSKOG TRANSPORTA I SAOBRAĆAJA

Programom je predviđeno sistemsko unapređenje oblasti drumskog transporta i saobraćaja u gradovima i opštinama kroz primenu naprednih

tehnoloških rešenja, koja treba da omoguće viši stepen bezbednosti i nadzora saobraćaja, razvoj održive urbane mobilnosti, podizanje nivoa ekološke prihvatljivosti saobraćaja, kao i povećanje kvaliteta života svih građana.

Vesić je uručio ugovore 29. jula 2023. godine u Kuli za 11 gradova i opština. Gradovi koji su dobili sredstva na konkursu su: Kikinda, Sombor, Kraljevo, Subotica, Vlasotince, Blace, Kula, Vladičin Han, Boljevac, Apatin i Dimitrovgrad.

Ukupna vrednost odobrenih projekata je 1,75 miliona evra, a rok za završetak projekata je kraj 2023. godine.

Železnica i intermodalni transport

IZGRADNjA BRZE PRUGE NOVI SAD – SUBOTICA

Projekat je od izuzetnog strateškog značaja za Republiku Srbiju. Obuhvata rekonstrukciju i modernizaciju postojećeg koloseka jednokolosečne

pruge i izgradnju drugog koloseka pruge za mešoviti putnički i teretni saobraćaj za brzinu do 200 km/h na pruzi Novi Sad – Subotica – državna granica (Kelebija), dužine 108 km. Vrednost projekta je oko 1,1 milijardu evra, a rok za završetak je decembar 2024. godine.

JEDINSTVENI DISPEČERSKI CENTAR

U cilju stvaranja uslova za ujednačeno i sinhronizovano, a posebno efikasno delovanje svih službi u okviru dispečerskog upravljanja i izvršenja saobraćaja planirano je formiranje jedinstvenog dispečerskog centra koji će predstavljati središte praćenja, upravljanja i regulisanja saobraćaja na celom području mreže javne železničke infrastrukture, zasnovano na primeni i upotrebi savremenih tehničkotehnoloških (hardverskih i softverskih)

rešenja sa ciljem racionalizacije i optimizacije upravljanja i regulisanja železničkog saobraćaja. Procenjena vrednost projekta je 114,8 miliona evra.

REKONSTRUKCIJA PRUGE NIŠ – DIMITROVGRAD

Komponenta 1 obuhvata izvođenje radova na gornjem i donjem stroju pruge i elektrifikaciju pruge, kao i pripremne radove za ugradnju signalno-sigurnosne i telekomunikaciono-telefonske uređaje (kanalete, temelji stubova kontaktne mreže) na delu od Sićeva do Dimitrovgrada. Procenjena vrednost projekta je 169,7 miliona evra, a planirani rok za završetak projekta je avgust 2026. godine.

REKONSTRUKCIJA I MODERNIZACIJA POSTOJEĆEG KOLOSEKA I IZGRADNjA DRUGOG KOLOSEKA NA DEONICI STALAĆ – ĐUNIS

Projekat obuhvata izgradnju nove železničke pruge sa dva koloseka između Stalaća i Đunisa predviđene za brzine do 160 km/h, uključujući elektrifikaciju železničke pruge i postavljanje signalnosigurnosnih i telekomunikacionih postrojenja. Ugovor o grantu je odobren u okviru 6. runde

investicionog granta WBIF (okvir za investicije na Zapadnom Balkanu). Ukupna vrednost projekta je 164,5 miliona evra, a rok za završetak projekta je decembar 2027. godine.

Među ostalim značajnim projektima iz ovog sektora je Izgradnja drugog koloseka na deonici Paraćin - Trupale - Međurovo, zatim Rekonstrukcija i modernizacija pruge Stara Pazova - Šid, Rekonstrukcija i modernizacija pruge Brestovac - Preševo, Rekonstrukcija i modernizacija pruge Stalać - Kraljevo - Rudnica, Rekonstrukcija i modernizacija pruge Niš - Brestovac.

OTVARANJE NOVE ZGRADE NA PROKOPUKada je reč o železnici, jedna od najznačajnijih stavki je otvaranje nove stanične zgrade na Prokopu, čija je izgradnja završena posle 46 godina.

Železnička stanica Beograd-centar, ili popularnije ,,Prokop”, nastala je kao deo projekta izgradnje beogradskog železničkog čvora koji je, sedamdesetih godina prošlog veka, počeo da sprovodi tadašnji gradonačelnik Branko Pešić. Nakon 46 godina od početka izgradnje, ideja velikog srpskog i beogradskog vizionara postala je stvarnost. Inače, izgradnja ove železničke stanice, odnosno kompleksa u kojem je locirana železnička stanica, je od strateškog značaja za rešenje železničkog saobraćaja na području Beograda i posredno od značaja za šire područje.

Osnovni cilj izgradnje objekta nove, glavne železničke stanice u Beogradu je unapređenje funkcije prijema/otpreme putnika i uvođenje novih putničkih servisa koji će železnički saobraćaj podignuti na nivo kvaliteta evropskih transportnih usluga. Izgradnja je završena 20. oktobra, a procenjena vrednost projekta je 15,1 milion evra.

 Od početka godine, vozovima je u Srbiji prevezeno više od 5 miliona putnika.

Vazdušni saobraćaj

ZAVRŠENA IZGRADNjA UMETNUTE POLETNO-SLETNE STAZE NA AERODROMU „NIKOLA TESLA”

Posle punih 60 godina, na aerodromu „Nikola Tesla” završena je izgradnja nove (umetnute) poletnosletne staze. Umetnuta poletno-sletna staza je

ukupne dužine 3500 m i širine 60 m. Opremljena najsavremenijim radio-navigacionim uređajima, kao i svim ostalim sistemima koje poseduje glavna poletno-sletna staza, neophodnim za omogućavanje instrumentalnog prilaza kategorije III, ILS Cat III. Dodatno je izgrađena i nova transformatorska stanica TS AGL koja je predviđena za napajanje sistema svetlosnog obeležavanja.

PUŠTEN U RAD DEO NOVE TERMINALNE ZGRADE, NASTAVLjAJU SE RADOVI NA DOGRADNjI I REKONSTRUKCIJI NA AERODROMU „NIKOLA TESLAA”

Površina novog terminala će biti povećana sa oko 55.000 m2, na preko 100.000 m2, dok će godišnji kapacitet terminalne zgrade biti povećan sa 6 miliona, na skoro 10 miliona putnika godišnje. Površina terminala će biti povećana sa oko 55.000 m2, na preko 100.000 m2, dok će godišnji kapacitet terminalne zgrade biti povećan sa 6 miliona, na skoro 10 miliona putnika godišnje.

IZGRAĐENE PRISTUPNE SAOBRAĆAJNICE I PARKING ISPRED TERMINALNE ZGRADE NA AERODROMU „NIKOLA TESLA”

Projekat podrazumeva povećanje kapaciteta parkinga i izgradnju novog sistema prisutpnih saobraćajnica imajući u vidu da se gradi i nova terminalna zgrada i povećava kapacitet aerodroma.

Ono što je, takođe, važno pomenuti jeste da se radi na: izgradnji objekata za očuvanje okoline, implementaciji novog radarskog sistema na Besnoj Kobili, izgradnji nove terminalne zgrade na "Konstantinu Velikom" u Nišu, čiji je rok za završetak radova 30. novembar 2023.

Osim toga, naša nacionalna avio-kompanija Er Srbija je u 2023. uvećala svoj profit i prevezla više od 3 miliona putnika.

Er Srbija je u toku 2022. i 2023. godine povećala udeo u broju prevezenih putnika na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla”, a udeo u broju prevezenih putnika za prvih osam meseci 2023. godine je iznosio 52,6%, dok je za celu 2022. godinu iznosio 47,7%, a za celu 2019. godinu 43,2%. Kompanija je je u toku 2022. proširila i svoju mrežu linija sa 15 novih, dok je u 2023. godini dodala još 22 nove linije.

U dugolinijskom saobraćaju dodate su dve nove linije, Tjenđin u Narodnoj Republici Kini u decembru 2022. godine i Čikago, u maju 2023. godine.

Domaća avio-kompanija je lane ojačala svoju flotu sa 7 aviona, a u 2023. godini je dodala još 4 aviona. Flota Er Srbije trenutno broji 22 aviona sa planom da se dodatno uveća za 2 Embraer aviona tipa E-190 i E-195, koji se trenutno koriste po osnovu kratkoročnog najma.

Detaljnije informacije o prvih godinu dana rada MGSI, otkako je ministar Goran Vesić, možete potražiti u zvaničnom dokumentu.

(Telegraf Biznis)