Gde grešimo i šta treba da nam bude početna karika u lancu da učinimo prirodu i društvo održivim

Društvena odgovornost za održavanje, aktuelizovanje i jačanje osnovnih istraživanja leži prvenstveno na naučnoj zajednici zemlje, i to individualno i kolektivno

U decembru 2021. godine, Generalna skupština Ujedinjenih Nacija proglasila je 2022. godinu za Međunarodnu godinu osnovnih nauka za održivi razvoj. Jedan od glavnih događaja u okviru te inicijative biće Svetska konferencija o osnovnim naukama i održivom razvoju, koja će se održati od 19. do 22. septembra 2022. godine u Beogradu.

Glavna poruka tog događaja je da osnovna istraživanja predstavljaju važnu početnu kariku u lancu istraživanja i razvoja, koji samo kao celina može da učini prirodu i društvo održivim. Bez adekvatnog ulaganja u tu kariku, nije moguće ići putem održivog razvoja planete.

Osnovna istraživanja su eksperimentalne i teorijske aktivnosti koje se preduzimaju sa ciljem da se unapredi znanje bez očekivane konkretne primene u praksi. Radi se o istraživanju nepoznatog.

Jasna linija između osnovnih i primenjenih istraživanja ne postoji – te aktivnosti su nerazdvojno isprepletane. Najveći deo istraživanja, u naučnim i privrednim institucijama, predstavlja kombinaciju generisanja novog znanja i njegove eksploatacije.

Obično, ako je obim osnovnih istraživanja smanjen, isto će se desiti sa rezultatima primenjenih istraživanja.

Novo znanje je od suštinskog značaja za negovanje i stimulisanje inovacija, tehnologija i proizvodnje, ali takođe kao stabilan osnov za obrazovanje i obuku kao i za druge aktivnosti koje doprinose razvoju društva. Ponekad se u zemlji naivno tvrdi da, pošto živimo u globalnom društvu, investiranje u nauku treba da se koncentriše prvenstveno na primenjena istraživanja, s tim da se do neophodnih osnovnih naučnih informacija dolazi indirektno, na primer, preko Interneta. Međutim, novo znanje je više od skupa rezultata osnovnih istraživanja.

Njegovo osvajanje uključuje razvijanje kognitivnih sposobnosti, to jest, sposobnosti razmišljanja, zaključivanja i pamćenja, uključenih timova naučnika. Zbog toga, prenos novog znanja duž lanca istraživanja i razvoja može biti dugoročno uspešan samo ako uključuje direktnu interakciju osposobljenih istraživača i inženjera duž celog lanca.

Jedan od neophodnih uslova za održivi rast i svestrani razvoj zemlje je da u njoj postoji razvijena naučno-tehnološka zajednica, sposobna da generiše novo znanje i da ga koristi. Taj cilj se može ostvariti samo sa adekvatnom strategijom naučnog i tehnološkog razvoja i odgovarajućim investicionim planom, koji se mora sprovoditi konzistentno i neprekidno.

Ali kako će vlada jedne zemlje napraviti adekvatnu strategiju osnovnih istraživanja i odgovarajući investicioni plan?

Ona to može uspešno uraditi samo na osnovu predloga naučne zajednice zemlje. To znači da društvena odgovornost za održavanje, aktuelizovanje i jačanje osnovnih istraživanja leži prvenstveno na naučnoj zajednici, i to individualno i kolektivno.

Njihov zadatak je i da svojim kvalitetnim predlozima i njihovom realizacijom privuku što veći broj znatiželjnih, hrabrih, kreativnih i istrajnih mladih ljudi u zemlji da se opredele za osnovna istraživanja.

(Autor: dr Nebojša Nešković, kopredsednik Programskog odbora Кonferencije i generalni sekretar Svetske akademije umetnosti i nauke)