Tehnologija je postala ona "treća osoba u sobi". Kako da naučimo da joj verujemo?

Tehnologija nam možda prebrzo ulazi u živote, zato je važno da globalno radimo na svesti o tome kako je umeti koristiti

Do sledeće godine, svaki pojedinac će, u proseku imati po 26 tehničkih uređaja. Tako, može se slobodno reći da je tehnologija postala "treća osoba u sobi".

Ta osoba, kako psiholozi obično nazivaju fenomen, ranije je bila vaš roditelj, prošlost, metafora za ono o čemu u sebi raspravljate ili naglas rešavate. Ona isto tako može biti vaša blokada, prepreka, glas razuma. Ali može i da utiče na to da budete bolji, da rastete i razvijate se, postižete bolje rezultate. Poenta je da naša psiha utiče na nas kao i okolina.

Današnji svet vidi mobilnu radnu snagu sastavljenu od ljudi koji imaju na raspolaganju sredstva za obavljanje poslova, koje nisu mogle biti ni zamišljene pre pet godina - takva je brzina i opseg inovacija. Pa ipak, oni su i sami fizićki i psihološki ostali isti 50.000 godina.

Uvođenjem tehnologije tako brzo u svaki aspekt ljudske egzistencije u tako besmisleno kratkom istorijskom periodu, ubacili smo treću metaforičnu osobu u sve naše živote.

Gotovo da nema danas intervjua u kome sagovornik ne govori o važnosti razvoja veština, i načinima prilagođavanja tehnologiji. Svakodnevno se govori o tome kako se nositi i kako upotrebiti digitalne alate.

Robotizacija će stvoriti priliku za one koji će moći da iskoriste ljudske veštine koje mašine još ne umeju da odglume, a to su empatija, društvena i emocionalna sposobnost, kreativnost....

Ali nam je tehnologija omogućila i da unapredimo živote. Da korstiomo internet stvari (Iot), da jedemo meso koje više nije 100 odsto životinjskog porekla (već od ćelija), da živimo u smart kućama, koje imaju frižidere koji znaju šta nam nedostaje od hrane i da tu istu sami naruče. To nije budućnost, to je sadašnjost.

Ipak, javnost je u poslednje vreme zatrpana i lošim vestima koje se tiču tehnoloških promena. Skandali kao što je onaj Fejsbukov o upotrebi podataka nisu pomogli. Nadzor, privatnost, manipulacija podacima - to su postali postulati kada se govori o novim tehnologijama.

Važno je da zadržimo perspektivu, da ne postanemo preterano nepoverljivi. I da znamo kako da je koristimo. Kompanije kao što je IBM procenjuju da će već sledeće godine 85 odsto interakcija sa klijentima obavljvati roboti ili četbotovi. Njihovo istraživanje je pokazalo da se skoro 60 odsto profesionalaca oseća pozitivno kada je reč o tehnologiji, jer, navode da im to radni prostor i život čini boljim i produktivnijim.

Slične kompanije se fokusiraju na nešto što im je svima zajedničko - na klijente. I razlika se pravi, kako će koja proceniti taj odnos sa "trećom osobom u sobi" i razvijati tako digitalne proizvode.

U tekstu na portalu Svetskog ekonomskog foruma koji se održava početkom jula u Davosu, navode i zanimljiv komentar:

- Tehnologija otvara ogromne mogućnosti. Međutim, moram da radim sa ljudima da bih poništio navike koje je tehnologija stvorila. Niko više nikog ne gleda u oči -

Naveli su i reči Valtera Limpana koji je početkom veka rekao - Ne možete ni najboljoj mašini da usadite inicijativu. Najsajni parni valjak neće saditi cveće -

Ljudska bića ostaju ta koja jedina imaju osećanja.

I zato se gleda da umesto da tehnologija bude ta treća osoba u prostoriji, ipak će bit potreban neko da sasluša tog ko koristi tu tehnologiju.

To znači da nam je potreban novi oblik povezanosti u našim umovima i našim praksama. Jer, bez obzira na to koliko je naša tehnologija automatizovana, stvarna treća osoba koja posreduje između njih je u stvari najbitnija.

Autor teksta na WEF podseća na nedavne avionske nesreće Boinga 737 maks, i vezi - čovek mašina.

Prelimenarni izveštaji ukazuju na problem softvera, ali i vezi između obuke i svesti pilota u odnosu na složenost novog softvera. Ovde postoje dve “vrste” ko-pilotiranja aviona: čoveka i  automatizovani softverski sistemei Kada ne uspevaju da rade harmonično, odnosno zajedno, u ovom slučaju kada čovek nije bio u stanju da prevaziđe tehnološki neuspeh, desi se katastrofa.

Pitanje na kraju je, šta smo postigli kao ljudi - bilo da smo piloti u kokpitu ili softver dizajneri, ili menadžeri i članovi odbora, kada slepa vera u tehnologiju nadjačava ljudsko iskustvo? Dovoljno o tome govori jedan drugi primer - stariji pilot koji se oslonio na zdrav razum i ignorisao ono što mu je tehnika poručivala. Uspeo je da izbegne katastrofu.

Dakle, da, tehnologija nam je treća osoba, bez koje ne možemo danas da zamislimo život. Ali moramo da pazimo kakav odnos ćemo izgraditi s njom, i koliko će biti dovoljno da joj potpuno verujemo da bi nam bila pre svega ono što joj je i namena - pomoć i olakšica.

(Telegraf Biznis)