Da li je pandemija usporila odliv mozgova iz Srbije i da li nam je data druga šansa?

Pružite priliku za praksu svakom studentu koji je traži, prijavite na pun iznos svakog mladog saradnika i dajte mu benefite koje pružate „bitnim“ ljudima

Zanimljivo pitanje! Impresivan pokušaj da se neprijatna situacija zarotira ka pozitivnim osećanjima. Ipak, mene ovo pitanje podseća na one situacije na velikim sportskim takmičenjima, kada naša reprezentacija, na primer u fudbalu ili košarci, u grupnoj fazi takmičenja izgubi utakmicu za koju se očekivalo da će dobiti (jer je igrala protiv objektivno manje kvalitetnog i manje renomiranog konkurenta).

Zatim se cela i sportska i nesportska javnost krene kuražiti kako ćemo da se izvadimo protiv favorita u grupi, na primer neke Nemačke ili Španije. Odigramo mi vrhunski, da smo tako igrali prethodno, plasman u sledeći krug takmičenja se ne bi doveo u pitanje – ali ipak na kraju bude šta bude i nama ostane da se tešimo kako nam je malo falilo.

Pandemija je usporila sve, mnogo ili malo, ali je usporila gotovo sve socijalne aktivnosti ljudi. Tako su i mnogi „odlivi” (pa i „mozgova“) usporeni ili možda i parkirani na neko vreme. Opet ne vidim u tome drugu šansu. Ja je ne vidim i nek bude da postajem mator i džangrizav, ali ne vidim.

Ukoliko ste pričali sa onima koji odlaze, finansijski razlozi jesu u vrhu spiska za odlazak, ali retko kada su i presudni. Oni najmlađi što odlaze traže prostor za afirmaciju, veća tržišta na kojima je ne samo broj trka veći, već i broj disciplina u kojima mogu da se takmiče.

Oni stariji, najčešće sa decom, traže stabilnost i predvidivost zdravstvenog i obrazovnog sistema. Dakle, konkurentnost privrede ili akademskog sektora, pa stabilnost sistema neophodnih za podizanje porodice, ne rešavaju se preko noći niti u „usporenom vremenu“, koje je pandemija nametnula.

Odlazak mladih, sposobnih, akademskih građana je problem koji hara Istočnom Evropom. On se svodi na međusobnu konkurentnost država. Jednostavno, zapad Evrope je već nekoliko vekova stabilniji i uredniji za život. Teško je verovati da možemo da zadržimo odliv u smeru Istok- Zapad kontinenta. Opet, nema poraza dok ga sâm ne priznaš. Borba je u toku, da se bujica koje smo trenutno svedoci, svede na odliv.

Umesto borca koji dobija batine i čeka da zada udarac od koga će protivnik pasti. Bitno je da se okrenemo „skupljanju poena“ i da malim koracima napredujemo. Angažujte se u savetu roditelja osnovne škole koje pohađa vaše dete, podržite talente iz svih oblasti još dok su u srednjoj školi, kako bismo kod njih napravili osećaj da smo ih kao društvo zadužili.

Pružite priliku za praksu svakom studentu koji je traži, prijavite na pun iznos svakog mladog saradnika i dajte mu benefite koje pružate „bitnim“ ljudima u svojim kompanijama.

Pomozite mladim parovima da dobiju kredit za stan kod vašeg bankara… kakva pandemija, ovo je svakodnevni posao, pa tako dvadeset godina.

(Autor: Nebojša Bjelotomić, CEO, SAGA i član Srpske asocijacije menadžera, u okviru projekta koji je podržala Vlada Švajcarske)