Ko su lideri u Srbiji danas?

"Jaki” i “pozicionirani” lideri su već dugi niz godina na tržištu sa svojim agencijama ili kompanijama, oni su u svim udruženjima, vode velike klijente, njih svi već znaju, oni su se etablirali, ali su takođe i deo jedne generacije i ideje koja sve manje ima uticaja u komunikacijskoj promeni koja je neminovno da se desi

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Privatna arhiva

Kada razmišljam na ovu temu, ne mogu a da ne primetim jednu stvar - a to je da je sam termin “lider” već po malo prevaziđen termin, iako se i dalje brojne organizacije, nauke i pojedinci bave tim fenomenom u upravljanju ljudima. Posebno je to interesantno kada su komunikacije u pitanju.

Na prvom mestu, one su se fundamentalno promenile razvojem digitala, gde je svako od nas medij za sebe i ima bezgranično polje mogućnosti da sebe pozicionira kao nekoga ko ima nešto važno da kaže, poruči i ostvari uticaj.

Ali, ne samo to.

Danas praktično nije ni potrebno da imaš prethodno znanje i talenat da bi to ostvario, a nekad je čak i sasvim dovoljno da se ohrabriš u tom smeru i da kreneš. Tako da dolazimo do zakuljučka da svako može da bude influencer pa čak i lider u nekoj oblasti. To je na jednom mikro planu. I dalje su to izuzeci, ali postoje i tu dimenziju isto ne možemo da preskočimo.

Kada posmatramo sisteme, bilo kompanije bilo agencije koje se bave marketinom i komunikacijama generalno, lideri su oni ljudi koji daju inspiraciju i viziju svojim timovima da kreativno razmišljaju i koji im stvaraju takvo okruženje da to mogu i da ispolje i realizuju. To već zvuči značajno i važno.

Međutim, i tu postoji veliki problem sa kojim se srećemo na tržištu. Klasično “jaki” i “pozicionirani” lideri su već dugi niz godina na tržištu sa svojim agencijama ili kompanijama, oni su u svim udruženjima, vode velike klijente, njih svi već znaju, oni su se etablirali i dokazali, ali su takođe i deo jedne generacije i ideje koja sve manje ima uticaja u komunikacijskoj promeni koja je neminovno da se desi.

“PRoblem” je jer se nije desila smena generacije, odnosno neki novi lideri koji bi samo dalje preuzeli njihove takve uloge i značaj. Zapravo suštinski se promenilo shvatanje te reči.

I kada razmišljam zbog čega je to tako, dolazim do dva važna zaključka koja se izdvajaju:

- Prvi je odusustvo jake ambicije koja je vođena društvenim statusom, a više usmerena na lični razvojoj pojedinca. Generacija novih komunikacionih lidera je generacija kojoj nije san da ima jak društveni status i uticaj ili moć, da bude u blizini i društvu istih takvih, jer svoj napredak više traži kroz rad i delo i to koliko ljudi može da pokrene i udruži oko svoje ideje pa ako se stvore uslovi i rezlizuje, a manje taj da želi da ga ispolji kroz poziciju na društvenoj lestivici.

- Drugi zaključak leži u samoj definiciji reči lider. Svet inovacija kojima svedočimo, a koji je donela i sve više pojačava digitalizacija, nam svaki dan pokazuju koliko je timski rad, duh i povezanost važniji od bilo kog pojedinca, njegovih sposobnosti, vizije, mreže ili znanja.

Svako od nas je odgovaran za sebe, svoj razvoj i napredak, a posebno u svetu koji se brzo i kontinuirano menja, i gde je znanje danas već juče i istorija. Svako od nas kada pristupa jednom timu treba da da svoj pun doprinos, motivaciju i želju, da iskaže sebe i iskomunicira na jasan način.

A razlog zbog čega smo u timu je taj da tako lakše možemo da generišemo jači uticaj i stvorimo promenu. U takvom timu svaka osoba može da bude lider, odnosno kvalifikovana je da to i bude, što dalje otvara samo veliku šansu da se članovi raspodele na način koji oni biraju i lično žele i koji u krajnjoj meri više leži njihovim prirodama.

Zapravo promena se desi upravo saznanjem da svako taj lider može da bude, čime se podiže samopouzdanje kod svakog pojedinca ponaosob i omogućava mu se veća sloboda da na kraju sam izabere ulogu u kojoj može da bude najproduktivniji i gde je njihov doprinos najveći. Tu dolazimo do zaključka da je dobar tim onaj u kojem su svi članovi lideri - i tu leži odgovor na početno pitanje.

Lideri danas jesu oni ljudi koji ne žele da budu najbolji, već ljudi koji daju sve od sebe da podrže jednako, kako svoj razvoj tako i razvoj ljudi sa kojima dele taj put, bilo interno bilo eksterno. Njima nisu važna obeležja i titule, njima je važno da imaju doprinos i da mogu tu istu vrednost da vide među ljudima sa kojima dele tim.

U nekim situacijama oni jesu prvi i glavni, u drugima to prepuštaju svojim kolegama, nekada se povuku, ali uvek imaju isti cilj - da se svi oko njih u svakom trenutku osećaju kao lideri - jednako važni, korisni i uticajni.

(Autor: Nevena Martinović/@uveksvoja)