Kompanije 2.0: Ko je spreman i šta će biti "new normal"?

Ko je spreman i šta će biti „new normal“ (novo „normalno“)? Koliko je cela ova situacija promenila poslovanje?

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock/Privatna arhiva

Pripremamo se za povratak u kancelarije i o tome se svuda priča i piše. Ko je spreman i šta će biti „new normal“ (novo „normalno“)? Koliko je cela ova situacija promenila poslovanje? Šta su poslodavci naučili i promenili tokom ovog pomeranja poslovanja u potpunosti (ili maksimalno moguće) online?

Videla sam doduše i online predavanje na temu kako motivisati zaposlene da rade od kuće. Možda bi trebalo organizovati i neko na temu kako motivisati zaposlene da se vrate u kancelarije? Pisala sam u jednoj od prethonih kolumni o mnogobrojnim benefitima rada od kuće.

Nije samo pandemija odgovorna za promene u poslovnom svetu. Ona nas je samo malo ubrzala. Neki su u 21. veku tek učili da rade od kuće. Pa, bilo je vreme. Promene dolaze stalno i ako pratite zapad, mi večito kasnimo. Ova situacija bila je odličan podsetnik da moramo da se brže menjamo i prilagođavamo, jer ko ne ume da se menja, nestaće. Ovde ne treba stati, treba se ubrzati. Ako se pitate šta treba menjati i u kom smeru, ovaj tekst je o tome.

Kakve su nove verzije kompanija – kompanije 2.0? 

Mnoge od stvari koje ću navesti ovde, u razvijenijim zemljama su sadašnjost. Neke kompanije kod nas su nešto implementirale, ali uglavnom delimično. Kod nas se često promene uvedu samo da bi se napravio PR od toga i da delujemo moderno i kul, a ne zato što želimo zaista da nešto suštinski promenimo u kulturi poslovanja i ponašanju prema zaposlenima.

Ako gledamo kako se radi na zapadu i pročitamo neko istraživanje o novim generacijama koje već uveliko zauzimaju svoja mesta u poslovnom svetu i donose svoja pravila ne želeći da se previše prilagođavaju postojećim, mogli bismo da vidimo sledeće:

Rad od kuće ne treba da bude benefit već standard 

Sa svim dostupnim alatima, rad od kuće ne treba da bude benefit kojim se kompanije hvale već najnormalnija stvar. I to ne sa ograničenjima i uslovima već po potrebi i dogovoru, neograničeno. Mnoge kompanije prave velike uštede jer u svojim zgradama nemaju radne stolove, kancelarije i prostor za sve zaposlene. Broj stolova i mesta za rad određen je na osnovu procene broja ljudi koji dolazi da radi iz kancelarije. Ostali rade odakle god žele, a kada dođu u kancelariju zauzmu sto koji je slobodan.

Merilo uspeha su rezultati a ne vreme i mesto rada

Merilo uspeha ne treba da bude koliko ste vremena proveli u kancelariji i da li su vas videli da ste svratili i tokom vikenda da pokažete kako vam je stalo do posla. Jasno mogu da se prate zadaci koje ste uradili, rezultati, KPI-evi, ostvareni ciljevi. A to sve možete da radite odakle god želite. Još pre 10ak godina u svetu su pričali o akronimu ROWE (Result Only Working Environment) – radno okruženje u kojem se samo prate rezultati. Možda ćete sada reći - u svakom radnom okruženju se prate rezultati, ali ovde je reč o tome da je važno šta se postigne a ne odakle se i kada radi. Možete da pogledate TED govor osnivača softwera Basecamp Džejsona Frida ,  a postoji i cela kompilacija videa na ovu temu na Jutjubu sa odličnim primerima.

Osmočasovno radno vreme je zaostavština prošlosti

Osam sati umnog rada u kontinuitetu svakog dnevno je previše i neproduktivno. Pri tom, da li je moguće da su baš svi ljudi najefikasniji i najfokusiraniji baš od 9 do 5 a ne od 12 do 8 ili u bilo kom drugom osmočasovnom periodu?

Čuvena rečenica što manje vremena imam više stvari mogu učiniti je vrlo istinita. Tokom osam sati zaposleni nekoliko puta izađu ispred zgrade na kafu i cigaretu, svrate da popričaju sa kolegom iz susedne prostorije, odu na pauzu za ručak, popričaju malo telefonom i onda još ostanu prekovremeno da završe sve što treba jer ima mnogo posla. Koliko je tu samo izgubljenog vremena!

Da nam se dan upola skrati a da nam se i dalje jasno mere rezultati mnogo bismo bolje i efikasnije koristili svoje vreme i uradili više za manje vremena. Zato je jedna od taktika upravljanja vremenom – ponašaj se kao da u 4 popodne krećeš na odmor – šta bi sve morao da završiš do tad? Onda vrlo jasno odrediš prioritete i uradiš ono što je krucijalno.

Radna nedelja treba da bude kraća

Verovatno ste čitali o tome kako određene zemlje i kompanije razmišljaju o uvođenju četvorodnevnih radnih nedelja. Sa povećanjem slobode zaposlenih, humanijim uslovima rada, poštovanjem slobodnog vremena, dolaze i inicijative o skraćenju radne nedelje. To nije zato da bi ljudi radili manje već da bi radili efektivnije – skratite nekom radno vreme i on će vrlo brzo morati da se optimizuje i završi više stvari za manje vremena.

U zemljama koje jačaju startap ekosistem, kao što je na primer Portugal, nije neobično da kompanije zapošljavaju ljude da rade kod njih 4 dana nedeljno. Na taj način im omogućavaju dodatni dan da se posvete razvoju sopstvenog biznisa.

Ovo je vrlo pametan model jer omogućava kompanijama da iskoriste talenat i sposobnost kvalitetnih ljudi a da im pri tom omogući i ono što je njima potrebno – više vremena za razvijanje sopstvene kompanije.

Tehnologija i kompijuterska pismenost su nova azbuka

Ko ne prigrli tehnologiju i ne počne da je aktivno koristi vrlo brzo će zaosati i neće moći da se snađe. U ekonomiji znanja, tehnologija je oruđe za rad i postizanje, merenje, praćenje rezultata. Uzalud ste stručnjak u bilo kojoj oblasti ako nemate osnovnu kompijutersku pismenost. Znanje engleskog jezika i kompijuterska pismenost su osnovno obrazovanje. Svi moraju da vrlo brzo uče i prigrle nove programe i alate. Možda treba vremena naučiti novi program, ali će aktivno korišćenje pojedinih alata zapravo povećati produktivnost.

Efektivnost treba da se precizno meri i usavršava

Foto: Shutterstock

Sa svim alatima možete da svakodnevno aktivno radite na tome da budete efektivniji. Možete tačno da pratite koliko vremena provodite radeći koji zadatak i koji projekat. Zatim, da izmerite koje aktivnosti vam donose najviše rezultata a koje najmanje tako da ove prve povećate a ove druge eliminišete. Možete tačno da pratite koliko vremena provodite na Fejsbuku, Instagramu, Jutjubu – i da limitirate sami sebi vreme za ove aplikacije. Na osnovu toga možete praviti promene, uvesti nova pravila ponašanja da postignete više za kraće vreme.

Zdravlje, slobodno vreme i poštovanje individualnosti odlike su humanih kompanija

Možda je u korporaciji 1.0 bilo kul da ne spavate, budete hodajući zombi i napredujete tako što nemate radno vreme već ste dostupni uvek, ali u kompaniji 2.0 je zdravlje veoma važno.

U poslovnim zgradama na zapadu uveliko postoje prostorije za spavanje (nap rooms), jer je dokazano da je popodnevna dremka zdravija i mnogo korisnija od popodnevne kafe. A ljudi su nakon odmora znatno fokusiraniji i sposobniji za rad.

Razmena mejlova van radnog vremena nije dozvoljena. Podržava se da zaposleni imaju vremena za sebe i da se bave drugim, svojim aktivnostima. Ako zaposleni duži vremenski period ne stiže da završi sav posao tokom radnog vremena, postoji neki problem koji treba da se reši. Ta osoba ima previše posla pa treba zaposliti još nekog ili ne ume da se organizuje i ne zna jasne prioritete ili nije dovoljno motivisana. Slati mejlove i zvati kolege u vezi sa poslom van radnog vremena smatra se pritiskom i ne podržava se.

Mnoge kompanije unajmljuju kuvara koji dođe određenim danima i kuva za zaposlene. Pri tome se poštuju svi zahtevi koji individualni zaposleni imaju što se tiče hrane (bez glutenska, veganska, vegeterijanska ishrana itd). Na pauzama se povremeno služi zdrava užina i ceđeni sokovi.

Mnoge poslovne zgrade imaju tuš kabine i teretane da zaposleni mogu da odu na trening pre ili tokom radnog vremena i da se nakon toga istuširaju i nastave sa radom.

Kompanije će morati da budu mnogo odgovornije prema zajednici

Svaka humanitarna i humana aktivnost je vredna i značajna. Međutim, kompanije treba da rade ono što pojedinci ili organizovane grupe ne mogu i što ima mnogo veći uticaj na globalnu ekologiju. Donacije, paketići i pomoć pojedinim grupama je nešto što mogu da organizuju i „složne komšije“.

Kompanije moraju da imaju mnogo veće, globalne ciljeve. Na primer, na osnovu njihovog CSR izveštaja, kompanija Nestle ima za cilj da do 2030. godine ima „zero waste“ ili nula otpada. General Motors je u svom izveštaju naveo da im je cilj da do 2050. godine koriste 100% obnovljivu energiju. Auto industrija aktivno stvara i promoviše električna vozila koja su mnogo zdravija za životnu sredinu. BMW svoja električna vozila proizvodi koristeći maksimalno moguće obnovljive izvore energije i ekološke materijale.

Tržište je globalno iako poslujete lokalno

Možda vi poslujete lokalno, ali danas je globalno tržište svima dostupno. Ako vaš proizvod ili uslugu neko može da kupi u inostranstvu povoljnije, vaš lokalni posao će patiti. Tržište talenata je takođe globalno. Zašto bi neko radio za lokalnu kompaniju, ako može da ima značajno bolje uslove i da radi u Srbiji za inostranu kompaniju? Lokalne kompanije moraju da se porede sa inostranstvom i da budu konkuretne globalno.

Ono što će ostati isto:

Potreba za celoživotnim učenjem i ličnim razvojem 

Znanje je u korenu svega – osnova i temelj svakog uspeha. Znanje se sada stiče na drugačijim mestima i drgačijim načinima – online kursevi, youtube how to tutorijali, koučing preko video chat aplikacija itd. Ljudi će imati mnogo više mogućnosti i slobode da nešto nauče samostalno, bez formalnog sistema ili nekog da ih navigira i vodi.

Socijalna, emocionalna inteligencija i povezanost sa ljudima

Uvek ćemo raditi sa ljudima, tako da će razvijanje mekih veština uvek biti potrebno... ili bar dok nas veštačka inteligencija ne nadmaši :)

Kompanije će morati da postanu mnogo fleksibilnije i humanije. Moraće da zaborave rigidan i zastareli sistem rada koji se nije menjao decenijama i da priglrle povezanost sa svetom, nove tehnologije i sve promene koje su one donele.

(Autor: Ana Brzaković, stručnjak za komunikacije, i autor bloga anabrzakovic.com)